Evropa ima najbolju startnu poziciju, najviše instituta, više IT inženjera nego ostatak sveta i jak prizvod, ali na polju inovativnosti gubi bitku, zaključuje vodeći svetski think-tank "McKinsey" u svojoj najnovijoj studiji "Kako inovirati Europu"
Naime, prošle godine je među najvećih 100 kompanija sveta ušlo 18 kompanija iz Sjedinjenih Država, 13 iz Kine, ali nijedna iz Evrope.
U studiji "McKinsey" ističe i da Evropa izdvaja oko dva odsto BDP za potrebe istraživanja i razvoja, ali se više ulaže u proizvode poput automobilske industrije nego u softver, kao i u lekove radije nego u baze podataka, što čini ostatak sveta.
Stoga ako želi da zadrži svoj visoki standard i da trči istom brzinom kao ostatak sveta u "McKinseyu" preporučuju da realni sektor mora da preuzme ulogu lidera u inovacijama, koju u Evropi trenutno drži javna uprava. Zato poslovnim ljudima koji vode najveće kompanije u Evropi prepuručuju da osmisle platforme i postave čvrste ciljeve u koji deo tehnologija žele da ulažu, stvore jake veze s drugim firmama unutar sektora unutar Evrope i izvan nje i podstaknu razvoj zajedničkih projekata s državama.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Vlade se moraju angažovati
Izazov inovacije za Evropu prvenstveno je u redefinisanju uloge kompanije i njene misije, koja se mora usmeriti na temelju šire socijalne i ekonomske slike. Konsultanti "McKinseya" veruju da velike korporacije ne samo da mogu već i moraju da osmisle svoje vlastite strategije i misije te društvene pozicije te u tom novom pristupu, u kojem poslovni svet preuzima glavnu ulogu u inovaciji društava, moraju da rade pritisak na Vlade kako bi one odgovorile na potrebe biznisa umesto da, kao sada, čekaju da institucije Evropske unije donesu propise i postave pravila po kojima će se na tržištu ubuduće igrati.
Održivost je prednost
"McKinsey" daje i sedam ideja za europske biznismene, odnosno u studiji navode potencijalne ciljeve za evropske kompanije. Priliku za rast i inovacije vide u projektu "Digitalni Galileo", koji može osigurati nezavisnost Evrope u digitalnom svetu. Dekarbonizacija o kojoj se mnogo razgovara takođe može da bude izvrsna prilika za energetske kompanije, proizvođače električne energije i kompanije koje osiguravaju energetsku infrastrukturu.
Cilj Evrope da smanji emisiju ugljen-dioksida za 90 odsto do 2050. godine može biti sjajna platforma za razvoj cele privrede. Gradovi bi na toj platformi razvijajući sisteme i smart city koncepte mogli do 2025. godine da osiguraju manju zakrčenost, sigurniju prohodnost i manju ekološku zagađenost.
Ostavi komentar