Zvanični kurs Evra za dan 08.03.21. :: 117.5690 rsd
Tekst objavljen: 22.04.2020 14:55        


Međunarodni monetarni fond procenjuje da će dug 19 članica zone evra skočiti za više od 13 odsto ove godine, na 97 procenata BDP-a, i da će blokada privredne aktivnost širom Evrope, izazvana pandemijom, gurnuti evrozonu u recesiju od 7,5 posto

Evrozoni preti kriza, ali ne  samo od korone

Evropski bankari su jedinstveni u oceni da rast duga evrozone u borbi protiv virusa korona neće izazvati dužnčku krizu evra, ali opasnost od krize vide u velikim razlikama između dugova zemalja na severu i jugu, koje će staviti na ispit jedinstvo monetarnog bloka.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će dug 19 članica zone evra skočiti za više od 13 odsto ove godine, na 97 procenata BDP-a, i da će blokada privredne aktivnost širom Evrope, izazvana pandemijom, gurnuti evrozonu u recesiju od 7,5 posto.

Uprkos očekivanom velikom zaduživanju, to za sada nije rezultiralo većim porastom prinosa na dužničke hartije. Kamate na obveznice visoko zaduženih članica bloka, poput Italije, Španije, Grčke ili Portugalije, povećale su se za samo 40-50 baznih poena, a pod kontrolom ih drže masovne kupovine obveznica Evropske centralne banke.

"Budući da ECB bukvalno ''čisti'' sve što se ponudi na sekundarnom tržištu... rizik od krize državnog duga je blizu nule", kaže Kristofer Dembik, ekonomista danske Sakso banke, čiji stav dele brojni ekonomisti i zvaničnici, piše Rojters.

Kao argument navodi razliku između sadašnje uloge ECB-a u odnosu na dužničku krizu evrozone 2010-2012. godine.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Tada nije bilo bezuslovnog obećanja ECB-a da će učiniti „sve što je potrebno“ za podršku evru, niti je postojao program Direktnih monetarnih transakcija neograničenom kupovinom državnih obveznica, kao ni spasilački fond sa neiskorišćenim kreditnim kapacitetom od 410 milijardi evra, koji je spreman za pružanje jeftinih pozajmica i praktično bez uslova.

Međutim, činjenica da će južne članice, za razliku od severnih, od krize morati da se oporavljaju u situaciji dok su opterećene ogromnih dugom zabrinjava i tržišta i zvaničnike zone evra.

Glavni rizik je politički. Da bi ostala neokrnjena evrozona ne sme da dozvoli da nacionalističke i evroskeptične stranke na jugu iskoriste težak oporavak i ogroman nivo duga kao instrument da javno mnjenje okrenu protiv EU, kažu ekonomisti.

"ECB može da kupi masu italijanskih obveznica, ali ne može da ubedi tržišta da Italija želi zauvek da ostane u evzoroni", kaže Holger Šmeding, glavni ekonomista u nemačkoj Berenberg banci.

„Rizik od toga da će neka buduća italijanska vlada možda želeti da napusti evro je ono što tržište posmatra”, dodaje on.

Karsten Brzeski, glavni ekonomista u holandskoj ING banci navodi da bi se “kladio u 100 evra da se dužnička kriza neće vratiti u narednih godinu ili dve“, napominjući da evrozona pokazuje veoma snažnu političcku volju da izbegne takvu krizu dok sve njene ekonomije trpe zbog pandemije.

„Međutim, verovatno bih se kladio u još 100 evra da će se vratiti egzistencijalna kriza zone evra. U nekoj meri, korona kriza je ačelerator koji će vratiti u žižu fundamentalno pitanje o tome koja je prava politika i kako rešavati visok državni dug“, rekao je Brzeski.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
podela sever jug evrozona korona virus ekonomska kriza dužnici politika

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana