Francuska, sa rekordnim državnim dugom i rastućim deficitom, postaje najveći rizik za stabilnost Evrozone
Stručnjaci upozoravaju da bi kriza u Parizu mogla da se prelije na kompletnu EU i dovede u pitanje opstanak evra.
Neposredno pre nego što je u ponedeljak izgubio glasanje o poverenju u parlamentu, odlazeći premijer Fransoa Bajru poručio je poslanicima:
- Imate moć da oborite vladu, ali nemate moć da izbrišete stvarnost - ističući da se "već nepodnošljiv teret duga – još više povećavati i postajati sve skuplji".
Dugogodišnja politička dilema francuskih vlada je u tome što se svaki pokušaj uvođenja mera štednje i ekonomskih reformi suočava sa otporom partija i sa levice i sa desnice. Sindikati su već zakazali generalni štrajk. Ostaje neizvesno da li će biti novih izbora ili će predsednik Emanuel Makron formirati novu manjinsku vladu.
Ogroman dug i finansijska nestabilnost
U apsolutnim iznosima, francuska ekonomija je najzaduženija u EU, sa državnim dugom od oko 3,35 biliona evra, što je oko 113 odsto BDP-a. Predviđa se da će do 2030. taj dug dostići 125 odsto BDP-a. Pored toga, sa budžetskim deficitom od 5,4 do 5,8 odsto, Pariz ima najveći budžetski manjak od svih 27 članica EU.
Kako bi se dostigao cilj EU o smanjenju deficita na tri odsto, potrebne su drastične mere štednje, koje su trenutno politički neizvodljive. Kao rezultat, finansijska tržišta su već reagovala višim kamatama na francuske obveznice. Dok je kamata na nemačke obveznice oko 2,7 odsto, francuska vlada mora da plaća skoro 3,5 odsto.
Ekonomista Fridrih Hajneman iz Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu, smatra da treba da brinemo za stabilnost evra.
- Evrozona trenutno nije stabilna - navodi on, dodajući - moramo da se zapitamo kuda sve to vodi, ako se jedna velika zemlja poput Francuske, koja je poslednjih godina beležila stalni rast odnosa duga prema BDP-u, sada suočava i sa političkom destabilizacijom.
On smatra da tržišta nisu još uznemirenija samo zbog nade da će Evropska centralna banka (ECB) otkupiti francuske obveznice, ali upozorava da ta nada može biti varljiva, jer bi takav potez ugrozio kredibilitet ECB.
Krivica Evropske komisije i rizik od širenja krize
Hajneman smatra da deo odgovornosti snosi i Evropska komisija, koja je "žmurila na jedno, čak i na oba oka kada je reč o Francuskoj".
- To su bili politički kompromisi vođeni strahom od jačanja populista - objašnjava Hajneman i dodaje da je Francuskoj, baš kao i Nemačkoj, hitno potrebna reforma socijalnog sistema i smanjenje državne potrošnje, ali sumnja da francuska politika može da postigne konsenzus oko toga.
- S obzirom da populisti s leva i s desna jačaju, ne vidim da je to moguće. Centar se sužava. Zato sam pesimista kada je reč o Francuskoj i ne vidim rešenje - ističe on.
Endru Keningem, evropski ekonomista iz londonske kompanije "Capital Economics", veruje da su rizici za druga evropska tržišta za sada podnošljivi. Ipak, on upozorava na moguće širenje krize ukoliko se francuska situacija produbi.
- Uostalom, Francuska je druga po veličini privreda Evrozone, sa dubokim trgovinskim i finansijskim vezama sa susedima, a ujedno je i vodeća politička sila u EU - podseća Keningem i naglašava da bi kriza u Francuskoj mogla dovesti u pitanje samu održivost evropskog projekta.
Trenutna politička kriza u Francuskoj dolazi u lošem trenutku za EU, koja je u sukobu sa SAD oko trgovinske politike, a Hajneman upozorava da bi to moglo da dovede do pravog trgovinskog rata, što bi dodatno pogoršalo dužničku krizu zemlje.
Ostavi komentar