Grčka se suočava sa akutnim problemom nedostatka radne snage, posebno u turističkom sektoru, koji je vitalan za njenu ekonomiju
Dok vlasnici hotela i restorana očajnički traže osoblje, vladina antimigrantska politika obeshrabruje dolazak stranih radnika, stvarajući paradoksalnu situaciju.
Vlasnici butika, poput Matine sa Tinosa, spremni su da pređu sve granice kako bi pronašli radnike. Uprkos tome što na turističkim ostrvima, poput Tinosa, gde su plate nešto veće nego u Atini i obezbeđen je smeštaj, natpisi "Traži se osoblje" su sveprisutni. Primer je Tamar iz Gruzije, koja legalno radi kao sezonski radnik u zlatari, ali je samo jedan mali deo potrebnog rešenja.
Sporazumi na papiru, problemi u praksi
Prošlog proleća, Grčka je potpisala sporazume sa Jermenijom, Gruzijom, Moldavijom, Indijom, Filipinima i Vijetnamom, obavezujući se na angažovanje 40.000 stranih radnika. Međutim, ovi sporazumi se u praksi sporo sprovode zbog komplikovane birokratije, nedovoljno osoblja u grčkim ambasadama u inostranstvu i nedovoljno privlačnih ponuda.
Procene Udruženja grčkih hotelijera ukazuju na manjak od najmanje 60.000 radnika samo u turizmu. Jorgos Hosoglu, predsednik Panhelenskog saveza zaposlenih u prehrambenom sektoru i turizmu, objašnjava da je ovaj "neviđeni nedostatak kvalifikovanih i iskusnih radnika" delimično posledica pandemije COVID-19. Mnogi zaposleni su se povukli iz sektora tokom zatvaranja i nisu se vratili, delom zbog sezonske prirode posla i nedovoljne podrške tokom vansezonskog perioda. Pored toga, sve više mladih Grka traži sezonski posao u severnoj Evropi, dok su Albanci, koji su decenijama činili značajan deo jeftine radne snage, sada pred penzijom ili odlaze u druge zemlje.
Grčkoj je, pored 60.000 radnika u turizmu, hitno potrebno još 50.000-60.000 u građevinarstvu i 60.000 u poljoprivredi.
Antimigrantska politika vlade: "Zatvor ili povratak"
Uprkos ovim ekonomskim potrebama, konzervativna vlada premijera Kirjakosa Micotakisa zauzela je oštar antimigrantski stav, verujući da će time pridobiti desno orijentisane birače. Bivši ministar za migracije, Makis Voridis, zamrznuo je mogućnost produženja boravišnih dozvola, što je stvorilo velike probleme legalnim migrantima koji godinama žive i rade u zemlji.
Novi ministar, ekstremni desničar Tanos Plevris, od stupanja na dužnost gotovo da se nije bavio pitanjem hitne legalne migracije. Umesto toga, fokusirao se na dalje pooštravanje zakona o azilu, težići "potpunom podrivanju" sistema. Njegov prioritet je deportacija ilegalnih migranata. Plevris je na neformalnom sastanku ministara EU u Kopenhagenu (22. jula 2025.) jasno poručio da Grčka ne može da se nosi sa prilivom migranata iz Libije, kojih je od početka godine ušlo 9.000.
Plevris je ponosno predstavio novi zakon koji predviđa zatvorsku kaznu od dve do pet godina za odbijene tražioce azila koji se ne vrate u svoje zemlje. Njegova poruka, širena i putem društvenih mreža, glasi: "Ko se ilegalno nalazi u našoj zemlji, ima dve opcije: zatvor ili povratak." Ovakva politika, iako usmerena na kontrolu ilegalne migracije, direktno se sudara sa vitalnim ekonomskim potrebama Grčke za stranom radnom snagom.
Ostavi komentar