Georgi Hristov, osnivač i izvršni direktor „Tavex zlato&srebro“: "Zlato ponovo dobija ulogu simbola finansijske nezavisnosti, stabilnosti i zaštite od inflacije".
Centralne banke širom sveta sve intenzivnije kupuju zlato, i to iz razloga koji se ne mogu svesti na kratkoročne tržišne trendove. Suština ove odluke leži u potrebi za imovinom koja ne nosi rizik treće strane. Zlato, za razliku od drugih oblika rezervi, nije ničije obećanje, zajam niti obaveza. Ne zavisi od banaka, platnih sistema, stranih valuta niti političkih odluka, što ga čini izuzetno važnim u vremenu rastuće inflacije, geopolitičkih rizika i opšte finansijske neizvesnosti.
Ne radi se o tome da centralne banke više ne veruju jednoj konkretnoj zemlji, već o težnji da smanje zavisnost od jednog sistema. Pre svega, reč je o smanjenju oslanjanja na američki dolar i zapadnu finansijsku infrastrukturu. Nakon zamrzavanja dela ruskih deviznih rezervi posle početka konflikta u Ukrajini, mnoge države su dobile jasan signal - rezerve u stranoj valuti mogu biti blokirane ili ograničene političkom odlukom. U tom kontekstu, zlato ponovo dobija ulogu simbola finansijske nezavisnosti, stabilnosti i zaštite od inflacije.
Podaci o kupovini dodatno potvrđuju da je reč o strateškoj promeni. Posle višegodišnjeg perioda snažne akumulacije, centralne banke su i u 2026. godinu ušle kao jedan od najvažnijih učesnika na tržištu zlata. Prema najnovijem izveštaju World Gold Council-a za Q1 2026, centralne banke su u prvom kvartalu neto kupile 244 tone zlata, što je tri odsto više u odnosu na isti period prethodne godine i 17 procenata više u odnosu na prethodni kvartal.
Istovremeno, isti izveštaj pokazuje da je globalna tražnja za zlatnim polugama i kovanicama dostigla 474 tone, uz rast od 42 odsto na godišnjem nivou, čime je Q1 2026 postao drugi najjači kvartal u istoriji za fizičko investiciono zlato. Ovi podaci potvrđuju da potražnja za zlatom ne dolazi samo od centralnih banaka, već i od investitora koji zlato sve više vide kao dugoročni instrument očuvanja vrednosti.
Uzimajući u obzir aktuelni tempo kupovine i dugoročnu promenu u strukturi deviznih rezervi, očekivanja da centralne banke u 2026. godini kupe oko 850 tona zlata deluju konzervativno. Zlato je postalo trajni strateški element rezervi, a ne kratkoročna reakcija na inflaciju, kamatne stope ili pojedinačne geopolitičke događaje. Zbog toga se očekuje da će centralne banke nastaviti sa značajnim kupovinama zlata, uz realnu mogućnost da ukupna godišnja kupovina ponovo dostigne ili premaši 1.000 tona.
PREPORUKA
Može li država bez berze i zašto da? Šta se dešava kada tržište kapitala prestane da postoji
vest
Zašto bitkoin i posle 17 godina ne može da pobedi keš i kartice?
komentar
Kvadrati koji zarađuju - Nova prilika za investiranje
vest
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar