Prošlo je gotovo 15 meseci kako je privremeno obustavljeno trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) na Beogradskoj berzi. Ovu odluku najpre je 14. januara prošle godine doneo organizator tržišta, da bi je ubrzo regulator faktički "zacementirao" na neodređeno, odnosno dok ne prođe pretnja američkih sankcija.
U ovih godinu i kusur dana svašta se izdešavalo, ali kompanija je nastavila da radi, istina otežano, radnici i dalje primaju platu (nekad i unapred), vlasnici obveznica i kreditori dobijaju kamatu, neki akcionari su preslagivali vlasništvo, a neki investitori merkali kupovinu...
Uglavnom, bilo je mesta za svakakve vrste aktivnosti osim za berzanske. I ovaj kuriozitet se toliko odomaćio da tokom svih ovih meseci ni organizator, ni regulator tržišta, niti sama kompanija nisu našli za shodno da izađu sa bilo kakvim slovom o ovoj situaciji u kojoj vlasnici akcija ne mogu da raspolažu sa svojom imovinom.
Naravno, bilo bi naivno reći da je ovo nekakvo iznenađenje. Svima je i pre ove storije bilo jasno da ma koja kompanija sa naše berze u realnom životu identično funkcioniše bilo da je cena njenih akcija dinar, hiljadu dinara ili se više ne nalazi na tržištu. Nije ovo nikakvo iznenađenje za zemlju u kojoj su svi građani akcionari nacionalne telekomunikacione kompanije, koja se već 13 godina krije od tržišta i krši osnovno pravo akcionara zajamčeno ustavom, a to je slobodno raspolaganje svojom imovinom.
Može nekom izgledati kao puko sitničarenje, ali u ovome zapravo leži ključni razlog zašto su investitori koji dolaze u Srbiju mahom privučeni jeftinom radnom snagom, izdašnim subvencijama ili ponuđenim besplatnim zemljištem. Nikako motiv nije valjani investicioni ambijent, jer kada nemate sigurnost svojine onda dolazite isključivo sa garancijama sa najvišeg nivoa, naravno uz očekivanu mnogo veću zaradu za preuzeti rizik.
Pa ima li tu mesta za berzu i šta je zapravo njen cilj?
Berza je najsofisticiraniji tržišni mehanizam koji je utoliko bolji ukoliko je u stanju jasnije da odredi tržišnu cenu. Dakle, ne samo da odredi cenu kada je svima sve potaman, već i u vremenima kada stvari krenu loše, nevezano da li je to posledica delanja konkretnog emitenta ili nekog šireg spektra okolnosti. Efikasno određivanje cene kapitala obezbeđuje njegov adekvatan plasman, samim tim i prosperitet privrede.
I u normalnim zemljama berza može privremeno zaustaviti trgovanje, ali baš privremeno, kako bi se obelodanila eventualna nova, važna informacija koja bi trebalo da bude na raspolaganju svim investitorima usled velikih oscilacija u ceni. Kada se pridobije ili se ispostavi da nove vesti jednostavno nema, trgovanje se nastavlja, a pauza se meri pre u minutima nego satima.
Naš NIS tu informaciju čeka mesecima i očito da se na berzu neće vratiti pre nego što dođe do kupoprodaje kontrolnog paketa akcija, a s njim u vezi i ponude za preuzimanje za preostale akcionare. Ovaj postupak udario je u veoma debeo zid tišine i sve ovo vreme akcionari nisu primili nijednu javnu informaciju po ovom pitanju.
Skidanje NIS-a sa tržišta je samo još jedna paradigma nepostojanja prave berze što je oštetilo ovdašnju privredu (i građane) sa ko zna koliko desetina procenata izgubljenog privrednog rasta. Umesto toga, dobili smo slike fabrika, otvorenih državnim subvencijama, jer se ovakvi postupci mnogo bolje vrednuju u političkoj areni. A berza je, da parafraziram Marksa, isuviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena ovdašnjim političarima.
PREPORUKA
Zašto bitkoin i posle 17 godina ne može da pobedi keš i kartice?
komentar
Zlato kao sidro sigurnosti: Da li Srbija sustiže evropski investicioni trend?
komentar
Srbija na energetskoj prekretnici? Kasnimo li u trci za zelenom energijom dok Evropa ubrzava?
vest
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar