Racionalnim korišćenjem moglo da se uštedi od 10 do 20 odsto električe energije
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” ponovo je demantovalo navode o planovima za restrikcije električne energije. EPS tvrdi da restrikcije nisu predviđene u konceptima poslovanja niti se prave planovi isključenja. Iako su i Ministarstvo rudarstva i energetike i EPS više puta demantovali takve informacije, u delu javnosti se opet plasiraju netačne vesti i time uznemiravaju građani, navode iz EPS-a.
„U Srbiji se struja rasipa, a racionalnim korišćenjem i bez ulaganja može da se uštedi 10 odsto, sa malim ulaganjima do 20 odsto, a sa većim potrošnja može da se prepolovi. Trošimo tri-četiri puta više energije od evropskog proseka. Kada je reč o domaćinstvima, najviše se koristi za grejanje, oko 60 odsto a mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani već nemaju ni fasadu”, naglasio je prof. dr Miloš Baljac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, gostujući na RTS-u, prenosi Tanjug.
Navodeći primere neracionalne potrošnje, rekao je da se električna energija rasipa kada se stan greje ili rashlađuje uz uključen klima-uređaj a prozori drže otvoreni. Najveći potrošač struje u domaćinstvu je bojler, koji troši oko devet odsto energije, zatim šporet, frižider, klima-uređaji. Govoreći o uštedama na grejanju, kazao je da svako pregrevanje za jedan stepen od onoga što nam je dovoljno znači trošenje sedam odsto više energije, a kada se prostor hladi troši se četiri odsto struje više.
„Sledeći korak je menjanje sistema kojim se grejemo. Oni koji se greju na električnu energiju mogu da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, jer se tako potrošnja smanjuje tri puta”, rekao je Banjac.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
„Mislim da je ono što je potrebno i što je u ovom trenutku svrsishodnije, a da već kasnimo sa tim, donošenje sveobuhvatnog plana štednje struje na državnom nivou sa širokim setom mera, u cilju racionalizacije potrošnje i uštede električne energije. To bi bile mere koje bi obuhvatile ograničenje dekorativne i javne rasvete, skraćenje radnog vremena komercijalnih i drugih javnih objekata, ograničenje klimatizacije i grejanja u javnim i komercijalnim prostorima, kao i određene akcije i subvencije države u vezi sa drugim energentima (drva, pelet i sl.) kako bi se izbegao i moguć rast potrošnje struje zbog prelaska sa drugih energenata na električnu energiju za grejanje tokom zime”, kazao je mr Željko Marković, viši konsultant u „Diloitu”.
Objasnio je da bi možda trebalo razmotriti i tarifni sistem kod domaćinstava kao i ugovore na komercijalnom snabdevanju, kako bi i cenom destimulisali preveliku i neracionalnu potrošnju, a sve u cilju da što više smanjimo mogućnost uvođenja redukcija tokom zime.
U poslednjih mesec dana svedoci smo ubrzanog rasta cene gasa koja je u poslednjih mesec dana porasla za više od 70 odsto, a budući da cena električne energije na tržištu u prvom redu zavisi od cene gasa, to je ispraćeno i sličnim rastom cena struje na dan unapred tržištu. Za naše tržište su relevantne cene električne energije na berzama u Evropi. Tako su prosečne cene u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj ovih dana na nivou od oko 725 evra po megavat-satu, na Mađarskoj berzi oko 731 dok su u našem regionu bile nešto niže i kretale se od 603 u Grčkoj do 671 na našoj berzi.
Najniže cene struje na berzama u Evropi (ako izuzmemo nordijske zemlje) su u Poljskoj, gde je ona ovih dana bila oko 556 evra, zaključuje Marković.
Ostavi komentar