Tekst objavljen: 01.09.2023 15:45        


Kolegijum SES-a ne može da odlučuje o minimalnoj ceni rada niti o njenoj korekciji, tako da svi učesnici pregovora ostaju na istim pozicijama, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata

I dalje nema dogovora o minimalacu


Dok ministar finansija Siniša Mali očekuje da će povećanje minimalne plate procentualno biti najviše uvećanje u istoriji, zahvaljujući poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu, u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost” potvrđuju da još nema dogovora oko novog iznosa minimalne cene rada. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, izjavio je za „Politiku” da nikakav dogovor između predstavnika države, poslodavaca i sindikata o minimalnoj ceni rada za 2024. o kojoj se razgovaralo na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nije postignut.

– Ne znam odakle informacija da smo se išta dogovorili na tu temu? To nije tačno. Kolegijum SES-a ne može da odlučuje o minimalnoj ceni rada niti o njenoj korekciji, niti može da donosi bilo kakve odluke i zaključke. Svi ostajemo na istim pozicijama. Država pri svom stavu da minimalac za 2024. treba da se poveća za 17,8 odsto, dok poslodavci i dalje ćute, a mi sindikati zahtevamo isto ono što smo i dosad tražili – naglašava Orbović.

Trenutno minimalac u Srbiji iznosi oko 40.000 dinara. Vlada je predložila povećanje na oko 47.154, a predstavnici sindikata na oko 52.000 dinara, koliko košta i minimalna potrošačka korpa, dok je istovremeno vlada predstavnicima poslodavaca ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara.

I u „Nezavisnosti” potvrđuju da nijedna od strana u pregovorima nije odustala od svojih predloga, niti da je na nedavno održanom kolegijumu došlo do približavanja stavova o kojima se uveliko priča.

– Ne znamo šta se to podrazumevalo u izjavi ministra finansija. Možda može da se protumači sve to i kao spremnost vlade da izađe u susret našim stavovima. Ipak, da je došlo do nekog zaključka na kolegijumu koji još samo treba precizirati, to nije tačno – izričit je Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u „Nezavisnosti”.


I u Uniji poslodavaca Srbije potvrđuju da za sada nema nikakvog dogovora oko nove minimalne cene rada. Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, podseća da je jedino sigurno da je naredna sednica SES-a zakazana za 7. septembar kada će se učesnici u pregovorima dogovoriti ili se neće dogovoriti oko toga kolika će biti minimalna cena rada.

– Stavovi se u dosadašnjim razgovorima nisu približili, jer sindikati i dalje ostaju pri tome da minimalac treba izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom – navodi Atanacković. Smatra da je predlog oko povećanja minimalne zarade za 2024. mogao procentualno da bude i manji, s obzirom na podatke koje je predstavilo Ministarstvo finansija, a koji se odnose na očekivanu visinu inflacije u 2024. i privredni rast.

– Svih prethodnih godina predstavnici unije smatraju da realno povećavanje minimalne zarade treba da bude onoliko koliko iznosi sabirak iznosa inflacije i bruto domaćeg proizvoda. O našem stavu se još nismo izjasnili, a definitivnu odluku ćemo doneti na našim sastancima i izneti je na narednoj sednici SES-a. Razmotrićemo i predlog države oko povećanja neoporezivog dela na plate, u kojoj meri je to za nas prihvatljivo. Jer, to predloženo povećanje je nešto manje u procentima od procentualnog uvećanja minimalne cene rada koja se nudi – naglašava Atanacković.

Ministar finansija nedavno je naveo da, prema poslednjim podacima, oko 250.000 građana prima minimalac i da je to nekih 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Sindikati, međutim, već godinama upozoravaju da je broj onih koji žive od minimalne plate drastično veći, i da je takvih radnika čak oko 400.000.

Minimalac treba da se isplaćuje kod velikih problema u poslovanju

Minimalna zarada bi trebalo da bude veličina koja je „incidentna”, što znači da bi poslodavci trebalo da je isplaćuju na rok ne duži od šest meseci i to kada imaju velike probleme u poslovanju, ali to najčešće nije slučaj. U načelu, minimalna cena rada svakog septembra utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, saglasno članu 112 Zakona o radu. Ako ovo telo ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana. Savet inače postoji od 2004. godine i od tada utvrđuje koliko će iznositi minimalac, ali se sredinom svakog septembra najkasnije obelodanjuje ta odluka.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
minimalac pregovori o minimalcu visina minimalca nebojša atanacković

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana