Zvanični kurs Evra za dan 29.11.21. :: 117.5814 rsd
Tekst objavljen: 23.11.2021 14:15        


Inflacija nije velika opasnost dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, ali je problem ako postane dvocifrena, izjavio je ekonomista Ljubodrag Savić

"Inflacija nije opasna sve dok je jednocifrena"

Gostujući na TV Tanjug , Savić je rekao da inflacija ima dve komponente - realnu i psihološku, dodajući da se realna odnosi na ono što se dešava na tržištu, a da je psihološka opasnija jer ljudi zbog straha da će pojedini proizvodi nestati, masovno kupuju i stvaraju zalihe, čime povećavaju tražnju.

„Inflacija dok je jednocifrena nije velika opasnost, problem je kada ona dobije drugu nogu, onda počne da funkcioniše taj drugi element inflacije - psihološki. Mi smo trenutno daleko od te situacije”, rekao je Savić.

Ističe da je teško reći šta će biti sa inflacijom do kraja godine, jer se s njom, kako navodi, „nikad ne zna”.

Savić dodaje da država donekle može da utiče na kretanje inflacije, ali upozorava da mora da razmišlja i o toj „psihloškoj komponenti”.

Objašnjava da se cene proizvoda mogu kontrolisati umanjenjem carine, poreskih opterećenja ili zamrzavanjem cena, kao što je to učinjeno sa hlebom.

Međutim, dodaje, psihloška komponenta se ne može lako kontorlisati, jer kada potrošači procene da nekog proizvoda neće biti dovoljno, kupuju više i računaju da kada dođu idući put u trgovinu da će i cena biti viša.

„Oni na taj način povećavaju tražnju i stvaraju uslove da opet skoči cena”, rekao je Savić.

Kaže da je na povećanje inflacije uticalo povećanje cena energenata, a da inflacija vuče povećanje i ostalih cena.

Ukazuje da je, na primer, cena gvožđa porasla za 140 odsto, dodajući da je taj materijal važan u stanogradnji koji je jedan od sektora koji vuče naš BDP.

„Zbog toga i cene stanova idu na gore”, rekao je Savić.

Ističe da je svetska privreda tokom pandemije doživela veliki poremećaj, jer su nekada normalni oblici saradnje postali teški.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Savić ukazuje da se, na primer, 95 odsto baterija proizvodi u tri zemlje Kini, Južnoj Koreji i Japanu, a tokom pandemije bio je otežan transport robe do Evrope, što je uticalo na povećanje troškova.

Podsetio je i na problem koji je napravio teretnjak u Sueckom kanalu.

„Takve stvari utiču na porast troškova, ali samim tim i cene proizvoda”, zaključio je Savić.

Treba podsetiti i da su c proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, povećane za 41,4 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: krompir (89 odsto), industrijsko bilje (55,4 odsto) i žita (43,1 odsto).

Povratak u ciljane granice

Inflacija u Srbiji nije rezultat povećane tražnje zbog pomoći države građanima i privredi, već je uvezena od spolja i posledica je velike globalne tražnje nakon zaključane pandemijske ekonomije, izjavila je juče guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Govoreći na Odboru za finansije u Narodnoj skupštini, Tabaković je kazala da su procene NBS da će se inflacija od polovine naredne godine vratiti u granicama cilja.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
srpska ekonomija ljubodrag savić inflacija dvocifrena inflacija jednocifrena inflacija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana