Inflacija usporava, ali to još nije kraj. Ovog četvrtka očekuje se da će Evropska centralna banka nastaviti da radi na stabilnosti tako što će dalje povećati kamate. Kada će se to odraziti na cene u prodavnicama?
Šest je sati ujutru na imanju Papelhof u hesenskom regionu Veterau. Jarko crvene jagode i zelene špargle pakuju se u „organske kutije“. Već danas će i jedne i druge stići do kupaca. „Organsko i regionalno“ – firma „Kverbet“ rasla je uz taj trend u proteklih 30 godina. Sve više robe isporučivala je na pijace, kao i u domove kupaca.
Ali, tome je sada došao kraj, kaže osnivač firme Tomas Volf: „U vreme buma tokom korone uspeli smo da zaposlimo još 30 ljudi. U međuvremenu smo, nažalost, morali da ih otpustimo.“
I oni koji kupuju organske proizvode sada takođe štede, jer cene rastu. Manje je mušterija, a i oni koji naručuju kupuju manje.
Manje se troši na organsku hranu
Situacija u firmi „Kverbet“ dobro odražava stanje u čitavoj industriji organskih proizvoda koja je decenijama samo napredovala. Nemci su 2000. godine na organsku hranu potrošili 2,1 milijardu evra, a u vreme korone čak 15,9 milijardi. Prošle godine je prvi put zabeležen pad – na 15,3 milijarde eura, pokazuju podaci društva „Agrarmarkt“.
Kupci se sve više odriču skupljih ekoloških proizvoda regionalnih dobavljača i umesto toga kupuju jeftinije organske proizvode u supermarketima, odnosno diskontima. Trgovci hranom uspeli su blago da povećaju svoje poslovanje s organskim proizvodima (+3,2%), ali, to ide na štetu trgovine neorganskom hranom (-12,3%).
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Gubici za trgovce na pijaci
Neki drugi su bili još teže pogođeni: promet prodavaca na pijacama, onih sa na poljoprivrednih dobara, kao i onih koji nude usluge naručivanja poštom, pao je za 18,2 odsto. Da li je to kraj organskog buma koji je u Nemačkoj trajao decenijama?
Ne, kaže Andreas Riketer iz kelnskog Instituta za istraživanje tržišta. „Kad bude više novca u džepovima kupaca, jer inflacija pada, više će se pažnje sigurno ponovo posvetiti održivosti i više će se ulagati u potrošnju održivo proizvedenih dobara.“
I organski sektor i potrošači imaju sve razloge za nadu da će skoku cena doći kraj. „Vrhunac indeksa potrošačkih cena, odnosno najveća stopa inflacije, verovatno je iza nas“, kaže profesor Folker Viland, ekonomista sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu.
Sporiji rast cena
U maju je stopa inflacije u Nemačkoj procenjena na 6,1 odsto, nakon što je prethodnih meseci gotovo probila granicu od deset procenata. Osim toga, najnovije statistike pružaju nadu da će cene u predstojećim mesecima nastaviti sporije da rastu.
Rast proizvođačkih cenama osetno je usporen – to se onda sa zakašnjenjem održava i na cene u prodavnicama. „U početku naravno niko ne želi da smanji cene, ali pritisak konkurencije će ih primorati na to“, objašnjava ekonomski stručnjak Viland.
Oprezni optimizam u Evropskoj centralnoj banci
Oprezan optimizam dopire i iz Evropske centralne banke (ECB). „Generalno gledano, možemo zaista biti zadovoljni onim što smo do sada postigli“, s obzirom na promenu kamatnih stopa, kaže Kristijane Nikel, šefica Odeljenja za ekonomiju u ECB. „Ali, inflacija je još uvek previsoka, tako da još ne možemo da govorimo o smirivanju situacije.“
Posmatrači očekuju da će se sledeće povećanje kamata dogoditi na sastanku Saveta ECB ovog četvrtka 15. juna. Evropska centralna banka još je daleko od svog cilja: stabilnosti cena. Da bi se to dogodilo, stopa inflacije mora da padne na dva odsto.
Ostavi komentar