MMF ocenjuje da Srbija ispunjava ciljeve, ali upozorava na potrebu bržeg restrukturiranja energetskog sektora, promene tarifnog sistema i jačanje finansijske održivosti EPS-a i EDS-a
Ako vam račun za struju deluje nepredvidivo iz meseca u mesec, moguće je da je to tek početak promena. Upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda i planovi države ukazuju da bi naredni period mogao doneti novo prilagođavanje cena električne energije, ali i moguću izmenu granica u okviru blok tarifa koje određuju koliko plaćamo struju - od najjeftinije do najskuplje zone potrošnje.
Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da Srbija u velikoj meri ispunjava dogovorene reformske i kvantitativne ciljeve u okviru aktuelnog ekonomskog programa, uprkos spoljnim izazovima. Time je, kako se navodi, očuvana stabilnost sprovođenja mera i podržan projektovani rast BDP-a od oko 2,8 odsto. Ipak, uz pozitivnu ocenu, MMF je u najnovijem izveštaju uputio i niz preporuka, pre svega usmerenih na sektor energetike, koji je označen kao jedno od ključnih pitanja ekonomske stabilnosti zemlje.
Prema tim preporukama, Srbija bi trebalo da ubrza reforme u energetskom sektoru, naročito kada je reč o Elektroprivredi Srbije (EPS) i Elektrodistribuciji Srbije (EDS), uz fokus na restrukturiranje, smanjenje operativnih troškova i unapređenje efikasnosti poslovanja.
Jedna od važnijih tema odnosi se na sistem obračuna električne energije, odnosno blok tarife i moguće prilagođavanje cena struje. MMF insistira na postepenom usklađivanju regulisanih cena sa stvarnim troškovima proizvodnje i distribucije, kao i na redovnom indeksiranju u skladu sa inflacijom.
U praksi, to bi moglo da znači eventualno pomeranje pragova u okviru blok tarifa, ali i korekcije cena za domaćinstva u narednom periodu.
U aktuelnom modelu potrošnje, domaćinstva su podeljena u tri zone: zelenu, plavu i crvenu.
Zelena zona obuhvata najnižu potrošnju i najnižu cenu, plava srednji nivo, dok crvena predstavlja visoku potrošnju, gde je cena znatno viša. Poslednja promena sistema desila se prošle godine, kada je prag za ulazak u skuplju zonu spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno. Vlada Srbije, s druge strane, prihvata preporuke MMF-a i navodi da je cilj energetske politike obezbeđivanje stabilnosti sistema, fiskalne održivosti i efikasnijeg upravljanja javnim preduzećima, uz zaštitu energetski ugroženih domaćinstava.
U planovima koji su dostavljeni MMF-u, predviđa se nastavak redovnog usklađivanja cena struje sa inflacijom, kao i analiza postojeće strukture blok tarifa do kraja naredne godine. Takođe se najavljuje mogućnost novih izmena u sistemu podrške ranjivim potrošačima, koji je već proširen na gotovo 200.000 korisnika.
PREPORUKA
Koliko košta ugradnja solarnih panela? Cene, subvencije i rok povraćaja investicije
vest
Kako da uštedite više od 6.000 dinara na računima za struju? Postoji trik koji to lako rešava
vest
EPS uvodi nove modele obračuna struje - evo od čega zavise cene
vest
MMF posebno naglašava da cene električne energije treba da odražavaju realne troškove, uz jasno targetiranu socijalnu pomoć za najugroženije, umesto univerzalno niskih tarifa. Kao deo šireg reformskog paketa, očekuje se i ubrzanje restrukturiranja EPS-a, uključujući racionalizaciju poslovanja i optimizaciju radne snage u narednim godinama. Paralelno, planira se i izrada i usvajanje plana restrukturiranja EDS-a uz angažovanje eksternih konsultanata. Dok Vlada precizira rokove i planove, ostaje otvoreno pitanje dinamike sprovođenja reformi u praksi, kao i njihovog uticaja na domaćinstva i cenu električne energije u narednom periodu.
Ostavi komentar