Iako su cene goriva zamrznute do 14. marta postoji bojazan da bi ova mera mogla da dovede do nestašice goriva u Srbiji ukoliko bi se na svetskom tržištu obistinila predviđanja Investicione banke J.P. Morgan, po kojima vrednost nafte “brenet” može da skoči čak na 120 dolara po barelu
Naftaši kažu da do toga neće doći u narednih mesec dana međutim, ukoliko bi se ova mera produžila na duže staze onda bi moglo da dođe do poremećaja na srpskom tržištu jer bi se moralo izdvajati čak 30 dolara više po barelu nego što ovih dana plaćaju.
Drugim rečima, kratkoročno, mera srpske vlade, po kojoj litar evro premijuma BMB 95 ne može da bude skuplji od 171 a evrodizela od 179 dinara, ne bi dovela do nestašica. Ovo tim pre što se ovo ograničenje odnosi samo na ove vrste goriva dok za one “luksuznije”, sa aditivima, ne važi.
Pored toga, Uredbom su naftašima jasno definisani uslovi zbog kojih u narednih mesec dana ne mogu veštački da izazivaju nestašicu. Naime, po povom dokumentu, privredni subjekti koji se bave prometom goriva, ne smeju isporučivati navedena goriva u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.
- Ne sme da dođe ni do pada kvaliteta goriva, koje mora biti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla a za one koji postupaju drugačije predviđene su novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice a za preduzetnika od 10.000 do 500.000. Uz novčanu kaznu može se izreći i zaštitna mera zabrane u trajanju od šest meseci do jedne godine, pravnom licu i preduzetniku da obavljaju određene delatnosti, a odgovornom licu da vrši određene poslove - piše u Uredbi.
Ono što ne piše jasno ali između redova se može pročitati, je da su Uredbom praktično ograničene zarade samo onih u lancu prodaje goriva. Pitanje je samo da koliko dugo to naftaši mogu da izdrže ukoliko cena sirove nafte i dalje bude rasla a zamrzavanje ostane i nakon 14. marta. Zbog toga bi morala da se definiše i izlazna strategija od strane države za ovakvu situaciju, da ne bi došlo do nestašica na tržištu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Ovo tim pre što ovakve mere nisu specifičnost samo Srbije jer su pre nje i druge države posegle za ograničenjem cena, poput Hrvatske ili Mađarske. To se desilo i u Poljskoj ali se tamo država odrekla i svojih prihoda jer je PDV smanjila sa 20 na osam procenata.U Srbiji za sada država ne razmišlja o ovoj meri a naftaši kažu da ako se ne stabilizuje svetsko tržište, oni sami neće moći dugoročno da snose teret tih dešavanja.
- Veliki sistemi će moći da amortizuju troškove zamrzavanja cena i nekoliko meseci s tim što će imati manje zarade. Međutim, manje kompanije teško mogu da izdrže ovakvu meru ako se njeno važenje produži. Na duže staze, ukoliko se nastavi sa rastom cena nafte na svetskom tržištu, a cene u Srbiji budu zamrznute, i za velike kompanije to će biti teret i logično je da dođe do nestašica. U tom slučaju država bi morala da se odrekne nekih svojih prihoda. Primera radi mogla bi bar da umanji naknadu za obavezne rezerve nafte i derivata od 2,6 dinara po litru. U suprotnom, moguće su dve opcije, ili će biti nekih mahinacija odnosno šverca ili nestašica goriva- objašnjavaju u jednoj naftnoj kompaniji.
Slično mišljenje ima i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
- Sa uvođenjem maksimalne cene naftnih derivata na 30 dana, sve promene na globalnom tržištu biće na teretu maloprodaje. Samim tim, svaki poremećaj, eventualni skok cene nafte će ići na teret naftnog sektora. Plašim se da eventualne sankcije Evrope i Amerike Rusiji, koja je veliki izvoznik nafte, bi mogle da poremete dodatno situaciju na tržištu. Drugim rečima 30 dana naftne kompanije mogu da izdrže sa zamrznutim cenama ali sve preko toga će biti problem. Posle toga će biti kontraefekti tim pre što 52 odsto od maloprodajne cene su dažbine države. Mi se zalažemo da se promeni politika vezana za akcize odnosno da se one smanje bar za pojedine kategorije - objašnjava Mićović.
Inače, u svim državama cene goriva divljaju, pa su tako, primera radi u Austriji, zabeležene enormne vrednosti. Prosečna cena litra dizela je 1.48 evra, što je za 0,4 centa više od one rekordne iz 2012. godine a benzinu nedostaje još sedam centi da dosegne rekordnih 1,545 eura po litru. Statistika pokazuje da je u ovoj državi od kraja 2020. godine do 10 februara ove godine benzin poskupeo više od 39, a dizel čak 42 posto.
Ostavi komentar