Od polovine prošle godine inflacija se posle dužeg vremena našla u vrhu svetskih ekonomskih tema
Inflacija u evrozoni je dostigla najviši nivo od kada evro postoji, u SAD inflacija je najviša u poslednjih 40 godina, a u Srbiji zahvaljujući burnoj finansijskoj prošlosti tek od 2013. godine.
Najčešće objašnjenje i Narodne banke i ekonomista je da je ova inflacija najvećim delom uvozna inflacija, ali pravo je pitanje šta taj pojam podrazumeva.
Prema objašnjenju Milana Trajkovića, zamenika generalnog direktora za ekonomska istraživanja i statistiku ako bismo podelili potrošačku korpu na razmenljiva dobra, ona koja se uvoze i izvoze, i nerazmenljiva videli bismo da je rast cena razmenljivih proizvoda 12 odsto, a nerazmenljivih četiri odsto.
Tri su načina kako uvozne cene graju domaću inflaciju.
Prvi način je preko uvoza robe za široku potrošnju. Recimo kafa je poskupela 25,2 odsto (na godišnjem nivou), južno voće od četiri do 15 odsto, nameštaj 12,8 odsto, kozmetika 9,1 odsto, kućni aparati od 6,3 do devet odsto.
Drugi način je poskupljenje berzanske robe gde prednajče energenti. Tako je recimo nafta na međugodišnjem nivou poskupela za 70 odsto, a gas tri do pet puta u zavisnosti na koji se tačno dan gleda cena.
Takođe i cene poljoprivrednih proizvoda kao što su pšenica i kukuruz koje se formiraju na berzi utiču na naše cene iako ih mi proizvodimo. Na primer, stepen poklapanja cene pšenice na međunarodnim berzama i na Produktnoj berzi u Novom Sadu je 90 odsto, a u slučaju kukuruza 93 odsto.
Treći način na koji cene u inostranstvu utiču na naše cene možda i je i najznačajniji. To je indirektni uticaj preko ugradnje uvoznih sirovina u domaće proizvode.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Prema Trajkovićevim rečima nafta je sirovina u velikom broju proizvoda koje svakodnevno koristimo i koji se proizvode i u Srbiji.
Na primer, u ceni flašice vode od pola litra cena same vode je zanemarljiva, dok najveći deo cene otpada na ambalažu i transport. Plastična amabalaža se proizvodi od nafte (za četiri flašice potrebno je litar sirove nafte). Ambalaža svih prehramebnih proizvoda se velikim delom pravi od nafte, pored kartona i aluminijuma. Za proizvodnju automobilske gume potrebno je 25 do 30 litara sirove nafte.
Čak dve trećine odeće i obuće se pravi od nafte jer se preradom nafte dobijaju sintetički materijali ili guma za đonove.
Osim toga 95 odsto jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike proizvode se od sirove nafte, a među njima parafin, mineralno ulje, zoluen, benzen, polietilen i drugi.
Dakle, ne samo nego što se vozimo na naftne derivate, nego i hrana koju jedemo je upakovana u naftu, kozmetika koju koristimo je od nafte, kao i dobar deo garderobe koju nosimo. Otud i poskupljenje sirove nafte dovodi poskupljenja čitavog niza proizvoda koji naizgled nemaju veze sa njom.
Ovakvo stanje stvari i glad i nestašice su deo kombinovanog znaka kraja sveta kakvog poznajemo danas. O njemu je govorio Isus Hrist, ali je pisao i apostol Jovan. Isus je rekao:,,Biće pošasti i gladi po raznim mestima.'' (Luka 21:11).
A jovan je napisao:„Mera pšenice za denar i tri mere ječma za denar!''
Dakle prorečeno je da će 1.08 kg. pšenice iznositi jednu dnevnicu radnika na njivi recimo, kako se tadašnja moneta (rimski srebrni novčić koji je bio jednodnevna plata), denar računala.