Kao i u svim ostalim delatnostima, pandemija korona virusa bila je ključna odrednica poslovanja bankarskog sektora u protekloj godini. Ovaj nesvakidašnji događaj koji je prouzrokovao svetsku recesiju dvojako je uticao na poslovanje banaka: direktno, sputavanjem tražnje za bankarskim proizvodima i uslugama, i posredno, izazvavši dva višemesečna moratorijuma na otplatu kreditnih obaveza
Prethodna svetska recesija teško da je ostala u lepom sećanju većini bankarskih klijenata, ali i samim bankarima koji su se godinama potom borili sa balastom loših plasmana. Početak svetske finansijske krize 2008. godine zatekao je domaći bankarski sektor u priličnoj ekspanziji, sa dvocifrenim stopama rasta plasmana koje je pratila i visoka cena depozita, na zadovoljstvo ondašnjih štediša. Ovaj „medeni mesec“ tranzicionog bankarstva nije dugo potrajao. Krah američkog hipotekarnog tržišta veoma brzo se proširio i na realni sektor, pa pitanje nije bilo da li će, već koliko duboku recesiju će zapatiti svaka nacionalna privreda.
Pad privredne aktivnosti pratio je i sunovrat kursa dinara, koji je u zemlji sa apsolutnom indeksacijom kredita značio dodatne poteškoće u njihovoj otplati. Lošu kliničku sliku domaćeg bankarskog sektora dodatno je kvarila i njegova vlasnička struktura, u kojoj je bio veliki broj državnih i paradržavnih banaka koje se nisu dičile previše visokim nivoom korporativnog upravljanja.
Godine tokom kojih su banke zidale rezervacije za loše plasmane smenili su masivni otpisi potraživanja, dok su jedna po jedna državna banka isticale kandidaturu za dodatnim kapitalom. Za mnoge od njih je bilo prekasno, a čitav bankarski sistem bio je dobrano uzdrman. Na vrhuncu krize problematični krediti činili su više od petine ukupnih plasmana, dok je bankarski sektor, po prvi put od početka tranzicije, 2013. godine zabeležio negativan krajnji rezultat.
Povećana rezervisanja „pojela“ zaradu
Nagoveštaj nove recesije u domaćoj privredi, uzrokovane posledicama pandemije, vratio je stare strahove učesnicima na tržištu, i sa jedne i sa druge strane bankarskog šaltera. Ipak, dosadašnji rasplet okolnosti ukazuje da ove strepnje nisu bile u potpunosti utemeljene, kako zbog prirode ekonomske kontrakcije, ali još više zbog monetarnih i fiskalnih stimulansa koji su svi učesnici na tržištu osetili, bilo direktnim ili posrednim putem.
Premda su na početku krize banke bile suočene sa diktatom moratorijuma na otplatu kredita koji ih je lišio priliva po ovom osnovu u čitavom kvartalu, druge mere tokom pandemije išle su im u prilog. Fiskalni stimulansi države koji su obuhvatali i kredite uz garanciju države servisirale su banke, dok su drugi programi pomoći direktno pomagali lokalne biznise od kojih su mnogi korisnici bankarskih usluga.
I dok su fiskalni stimulansi ovdašnjih kreatora ekonomske politike sprečili brzi bankrot mnogih bankarskih klijenata, monetarna politika svetskih centralnih banaka takođe je delotvorno uticala na bezbolniji rasplet krize. Nulte kamate i monetarne intervencije Fed-a i ECB-a, pre svega, oborile su kamate linearno, pa i na domaćem tržištu, što je značilo i nisku cenu depozita, odnosno jeftinije izvore finansiranja. Takođe, ovaj višegodišnji investicioni ambijent jeftinog novca omogućio je i ovdašnjoj centralnoj banci vođenje gotovo fiksnog kursa dinara, koji nije poklekao ni u jednom momentu tokom vanrednog stanja. Ova dva faktora, slabljenje kursa dinara i visoke kamate na depozite, predstavljali su popriličan teg bankarskom sektoru u pokušaju da što pre ispliva iz prethodne krize, dok su sada stajali na strani njegove stabilnosti.
Uprkos raspletu krize mnogo povoljnijem od očekivanja, bankarski sektor je u prošlogodišnjem recesionom talasu pretrpeo solidne udarce, pre svega po pitanju profitabilnosti. Profit bankarskog sektora pao je na najniži nivo još od 2016. godine, pre svega usled strožih rezervisanja za moguće nenaplative kredite. Osnovni biznis banaka ostao je stabilan – neto prihodi od kamata neznatno su porasli, dok je neto prihod od naknada i provizija bio slabiji za 3,5 odsto, pre svega zbog perioda vanrednog stanja, kada banke osim online usluga faktički i nisu obavljale uobičajene aktivnosti.
Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava skočio je 3,7 puta, na 26,4 milijarde dinara, i ova stavka povećanih rezervisanja je ključni činilac umanjene profitabilnosti banaka. Ukupan profit dostigao je 41,3 milijarde dinara, što je smanjenje od 35,3 odsto, dok je prinos na kapital pao na 5,7 odsto sa više od devet procenata u predpandemijskoj godini.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Četiri banke drže više od polovine tržišta
Pandemija nije sprečila ni nastavak konsolidacije domaćeg bankarskog tržišta, koja je ušla u završnu fazu. Država je posle više neuspelih pokušaja uspela da privatizuje Komercijalnu banku, zadržavši se na samo jednom igraču na tržištu – Poštanskoj štedionici. Nije teško primetiti da je i sama vlasnička struktura domaćeg bankarskog sektora, u velikoj meri lišena pipaka države, doprinela odmerenijem pristupu i amortizovanju krize bankarskog sektora.
Takođe, nastavljena je konsolidacija tržišta od strane mađarskog OTP-a, pa su na kraju protekle godine četiri vodeće banke na tržištu, Intesa, OTP, NLB i UniCredit zajedno držale više od polovine tržišta. Teško je reći da značajnijih preuzimanja u bliskoj budućnosti neće biti, ali rezervoar za kupovinu značajnijih banaka na tržištu je prilično ispražnjen, pa bi svaka naredna koncentracija krupnijih igrača predstavljala veliko iznenađenje.
Kada su u pitanju pojedinačni učesnici, posle dužeg vremena Intesa nije banka sa najvećim apsolutnim profitom, s obzirom da je lidersku poziciju zaposela AIK banka, pre svega usled činjenice da nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane. Sve ostale vodeće banke zabeležile su pad profitabilnosti iz spomenutog razloga, dok je smanjenje krajnjeg rezultata najdrastičnije kod Komercijalne banke, koje se može tumačiti i godinom sprovođenja privatizacije u kojoj je „šminkanje“ bilansa više nego uobičajena aktivnost.
I dok efekti pandemije postepeno odlaze u drugi plan, ključno pitanje bankarskog sektora ostalo je oživljavanje kreditne aktivnosti, bez koje ne može doći do značajnijeg skoka profitabilnosti sektora. Za ostvarenje ovog cilja neće biti dovoljna ni još veća koncentracija tržišta, već pre svega povoljniji privredni ambijent u kojem se domaća preduzeća neće ustručavati da finansiraju rast iz tuđih izvora.
Ostavi komentar