Kako pravila mogu da nateraju države da sarađuju? Nobelovac Maskin predstavio rešenje

Na predavanju u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, objasnio je da se ta teorija bavi oblikovanjem pravila tako da pojedinci i države postupaju u skladu sa zajedničkim interesima

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, redovni profesor na Univerzitetu Harvard, Erik Maskin održao je predavanje u SANU i predstavio teoriju mehanizama, čiji je jedan od tvoraca i poručio da su u borbi sa klimatskim promenama potrebni takvi mehanizmi koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor svake zemlje.

On je na predavanju u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, objasnio da se ta teorija bavi oblikovanjem pravila i institucija tako da pojedinci i države postupaju u skladu sa zajedničkim interesima i kada imaju različite motive, kao i da ta teorija može najviše da pruži u rešavanju klimatskih promena kao jednog od najvažnijih globalnih problema.

„Ako želimo da se izborimo sa klimatskim promenama, moramo osmisliti mehanizme koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor za svaku zemljuˮ, poručio je Maskin.

On je rekao da se ta teorija već koristi u aukcijama, tržišnim institucijama i donošenju odluka i naglasio da potencijal teorije mehanizama daleko prevazilazi klasične ekonomske sfere.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2007. godine je na predavanju predavanje pod nazivom „Uvod u teoriju dizajna mehanizamaˮ (An Introduction to Mehanism Design) Maskin kaže da je problem klimatskih promena tipičan primer kolektivne akcije odnosno situacije u kojoj pojedinačne države imaju podsticaj da izbegnu troškove smanjenja emisija, dok svi imaju koristi od očuvanja klime.

Dodao je da međunarodni sporazumi moraju biti strukturirani tako da nijedna zemlja ne može da profitira izbegavajući obaveze, dok sve ostale snose teret i prema njegovim rečima ključ je u kombinaciji podsticaja i sankcija.

„Samo ako nagradimo one koji poštuju dogovor i kaznimo one koji ga krše možemo stvoriti stabilnu ravnotežu u kojoj sve zemlje vide korist od zajedničkog delovanjaˮ, poručio je Maskin.

PREPORUKA

Rast po svaku cenu nije rešenje - Nobelovka ukazala na dve stvari koje koče ekonomski razvoj

analiza

Francuski ekonomista Žan Tirol upozorio - Najveća kriza današnjice nije samo ekonomska

analiza

Da li globalna neizvesnost menja način na koji države čuvaju svoje zlatne rezerve?

analiza

On je objasnio primer savršene podele resursa na primeru sa tortom, tako što dva deteta žele da podele poslednje parče torte, ali svako želi veći deo, pa je rešenje u mehanizmu da jedno dete seče tortu, a drugo da bira parče.

Maskin je objasnio da je zbog toga jedno dete primorano da iseče tortu na tačno dva jednaka dela. Takođe, ukazao je da je sličan mehanizam primenjen prilikom telekomunikacionih aukcija kada države prodaju radio-frekvencije mobilnim operaterima.

On je predstavio Vikrijev mehanizam po kome je pobednik onaj ko ponudi najviše, ali plaća cenu koju je ponudio drugi najbolji ponuđač zbog čega operateri nemaju razlog da blefiraju.

„Na primer, ako imaju tri ponuđača, tri telekom kompanije i jedan ponudi 10 miliona, drugi osam miliona, treći pet miliona, pobednik će biti kompanija koja je ponudila 10 miliona jer je to najviša ponuda, ali platiće samo osam miliona jer je to druga najviša ponuda. I tvrdim da ako se koristi ovaj mehanizam, kompanije neće ni potcenjivati ni precenjivati već će dati ponudu tačno onoliko koliko im licenca vredi", rekao je Maskin.

On je naveo da teorija mehanizama nudi matematički i institucionalni okvir za prevazilaženje problema kolektivne akcije, što je ključno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena.Maskin je na kraju predavanja od SANU dobio Plaketu o izvrsnosti.

Erik Maskin je jedan od najznačajnijih savremenih ekonomista, čiji su radovi oblikovali modernu ekonomsku teoriju, javne politike i razumevanje funkcionisanja institucija.