Stratezi Goldman Saksa objavili su analizu prema kojoj je kineska ekonomija u boljoj poziciji od drugih zemalja, uključujući i SAD, da izdrži istorijski naftni šok izazvan ratom u Iran.
Ključni razlozi leže u strateškoj energetskoj diversifikaciji i ogromnim zalihama nafte, piše Biznis insajder. Ekonomisti investicione banke Goldman Saksa procenili su da će rat, koji traje već mesec dana, usporiti kineski BDP za 20 baznih poena, što je upola manje od udara od 40 baznih poena koji se predviđa za Sjedinjene Američke Države.
Cene nafte na svetskim tržištima u međuvremenu su skočile za gotovo 50 odsto u odnosu na predratne nivoe, premašivši cenu od 100 dolara po barelu. Uprkos globalnoj krizi, kineske akcije ostale su relativno stabilne, za razliku od drugih azijskih tržišta koja beleže dvocifrene padove, a kao ključni razlog navodi se kineski „energetski tampon“.
Strateška energetska otpornost Goldman Saksa analiza pripisuje ekonomsku otpornost Kine dugogodišnjim naporima Pekinga u strateškoj energetskoj diversifikaciji. Prema podacima iz 2024. godine, sirova nafta i tečni prirodni gas činili su samo 28 odsto primarne potrošnje energije u Kini, što je najniži udeo na svetu. S druge strane, alternativni i obnovljivi izvori energije već su tada činili čak 40 odsto ukupne kineske proizvodnje električne energije, pokazujući da se zemlja sistematski pripremala za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva iz nestabilnih regiona.
Velike zalihe nafte
Drugi ključni faktor koji ublažava udar na kinesku ekonomiju su strateške i komercijalne rezerve nafte. U slučaju potpunog prekida uvoza, Kina ima dovoljno nafte da podmiri nacionalne potrebe za period od 110 do čak 200 dana, sa procenama zaliha do 1,2 milijarde barela. Za poređenje, strateške rezerve SAD pale su na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija. Osim toga, Kina se oslanja na nekoliko dobavljača energije van Bliskog istoka, što joj pomaže da se izoluje od šoka izazvanog ratom u Iranu, koji je započeo američkom vojnom operacijom „Operation Epic Fury“.
Glavni izvori uključuju Rusiju, Australiju i Maleziju. Uprkos sukobu, iranska „flota duhova“, sastavljena od tankera pod lažnim zastavama, i dalje prevozi naftu u Kinu, često putem prekrcaja brod-brod u blizini Malezije.
Ubrzana energetska tranzicija
Rat je dodatno ubrzao globalni trend okretanja ka „strateškim baterijama“ i elektrifikaciji. Analitičari primećuju da su kineske kompanije u sektoru električnih vozila i baterija, poput CATL i BYD, zabeležile rast tržišne vrednosti od približno 70 milijardi dolara samo u prvom mesecu rata. Investitori se očigledno klade na ubrzano napuštanje nafte kao primarnog energenta, što Kini, kao lideru u tim tehnologijama, donosi neočekivanu stratešku prednost. Takođe, postoje izveštaji da Iran razmatra trgovinu energijom u kineskim juanima, što bi moglo da ugrozi dominaciju američkog dolara na svetskim energetskim tržištima.
PREPORUKA
Kineske kompanije prekinule kupovinu ruske nafte
vest
Kako da cena nafte padne na 40 dolara po barelu? Ovaj čovek ima rešenje
analiza
Kako Amerika rešava problem visokih cena goriva? Mnogima se nije svidelo
vest
Geopolitičke posledice sukoba
Osim ekonomskih posledica, sukob ima i duboke geopolitičke implikacije. Analitičari ga opisuju kao „posrednički rat“ u kojem Rusija profitira od visokih cena energije, što bi joj u 2026. moglo doneti dodatne prihode u rasponu od 84 do 151 milijarde dolara. S druge strane, SAD i Evropa suočavaju se sa preusmeravanjem vojnih resursa i snažnim inflatornim pritiskom. Zbog intenziviranja sukoba, američki predsednik Donald Tramp odložio je samit sa kineskim liderom Si Đinpingom, fokusirajući se na upravljanje globalnom energetskom krizom. Iako je Kina pokazala impresivnu ekonomsku otpornost, stručnjaci upozoravaju da ostaje ranjiva na moguće zatvaranje Ormuskog moreuza, ključnog prolaza za značajan deo njenog uvoza energije sa Bliskog istoka.
Ostavi komentar