Od početka rata u Ukrajini Rusija je od prodaje fosilnih goriva zaradila 315 milijardi dolara, od čega skoro polovinu (149 mlijardi) od kupaca iz EU. Međutim, to nisu dobre brojke, jer tražnja za ruskim energentima konstantno pada i danas je za 50 odsto manja nego pre rata.
Ove podatke objavio je Centar za istraživanja energije i čistoće vazduha, a sa njima i listu zemalja koje uvoze najviše ruskih energenata. Njihov najveći kupac je Kina u koja je u tom periodu uvezla ruskih fosilnih goriva u vrednosti od 66,6 milijardi dolara. Drugi najveći kupac ruskih energenata je Nemačka, koja je od Rusije kupila naftu, prirodni gas i ugalj u vrednosti od 26,1 milijarde dolara, a sledi je Turska koja je za ruske energente izdvojila 25,9 milijardi dolara. Očekuje se da će Turska uskoro prevazići Nemačku po potrošnji ruskih energenata jer se na nju ne odnose sankcije koje je EU uvela Rusiji.
Na listi najvećih kupaca ruskih fosilnih goriva nalaze se i Indija, Holandija, Italija, Poljska, Francuska, Belgija, Mađarska, Bugarska, Slovačka, Japan, Južna Koreja, Španija…
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Pad ruskog izvoza
Kao što vidimo, u pitanju je veliki broj članica Evropske unije, premda je generalno potrošnja ruskih energenata pala u zajednici ovih država. Naime, u martu 2022. ona je dostigla vrhunac svoje vrednosti od 774 miliona dolara na dnevnom nivou, a u februaru 2023. je taj iznos bio dosta skromniji – 119 miliona. Kupovina ruskih energenata od strane EU dakle vrednosno je smanjena za 85%.
Analitičari kažu da iako je u međuvremenu Indija povećala uvoz ruskih goriva sa tri miliona dolara dnevno na 81 milion dnevno, njena tražnja ne može da nadomesti tražnju koja je opala na evropskom tržištu. Prema izveštaju S&P Global, od januara ove godine prekomorski izvoz ruske nafte je smanjen za 21 odsto. Od početka invazije pak ruski prihodi od izvoza ovih energenata pali su za 50 odsto.
Ostavi komentar