Hrana je u proteklih godinu dana, prema zvaničnoj statistici, poskupela osam odsto. Pojedine namirnice su, međutim, uvećale cenu i znatno iznad ovog nivoa
Prema podacima koje je portalu N1 dostavio Republički zavod za statistiku, svinjsko meso je za 12 meseci poskupelo za 12,7 odsto, pasulj za 10,5 odsto, konzervisana riba 10,3 odsto, suvo voće za 8,8 odsto, dok je sušeno i prerađeno povrće znatno više uvećalo cenu - za 18,4 odsto, a so i začini za 13 procenata.
Prema zvaničnoj statistici, međugodišnja inflacija u aprilu ove godine bila je pet odsto.
To znači da su potrošačke cene u aprilu, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, tojest za proteklih 12 meseci – povećane u tolikom procentu.
Kada je reč o hrani, najviše je po grupama namirnica poskupelo meso, u proseku za osam odsto.
„U periodu maj 2023 – april 2024. godine, najveći rast maloprodajnih cena u grupi meso zabeleženo je kod svežeg svinjskog mesa (12,7%), mesnih prerađevina (11,7%) i svežeg junećeg mesa (6,4%)“, navode za portal N1 u RZS.
Riba i plodovi mora poskupeli su za 5,5 odsto. U okviru te grupe najviše su poskupele konzervisana (10,3%) i zamrznuta riba (3,4%).
Voće je za 12 meseci uvećalo cenu za 4,6 odsto, a u okviru njega najviše je poskupelo sušeno (8,8%) i sveže voće (3,9%).
Od ostalih prehrambenih proizvoda najveći rast je, kako nam je rečeno, zabeležen kod sušenog i prerađenog povrća (18,4%), soli i zacina (13%).
„U grupi ‘povrće’, osim navedenog, kod najvažnijih proizvoda došlo je do porasta cena pasulja (10,5%), zamrznutog povrća (7,8%), dok su cene krompira zabelezile pad od 3,4 odsto“, ukazali su u RSZ.
Cenu su uvećali i slatkiši.
Tako su u okviru grupe „šećer, džem, med i čokolada“, gde je zabeležen rast cena 6,5 odsto na nivou grupe namirnica, najviše poskupelikonditorski proizvodi (9%), čokolada (8,9%) i prerađeno voće i med (7,1%).
Hrana učestvuje u indeksu potrošačkih cena sa 31, 4 odsto, ukazao je Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, na nedavnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji NBS.
„Samo cena voća i povrća u indeksu potrošačkih cena učestvuje između pet i šest odsto“, naveo je Jakovljević 14. maja prilikom predstavljanja ovog izveštaja.
Tada je naveo da je cena kupusa u aprilu 2024. porasla 52 odsto međugodišnje.
„Ako vam kažem da je to normalno za april mesec i za kupus… Postoji velika grupa proizvoda koji (odnosno čije cene) se tako kreću i na taj način utiču na inflaciju“, naveo je on.
Kako je istakao, veliki broj proizvoda ima izraženu sezonsku komponentu.
„Značajna grupa proizvoda koja spada u sveže voće i povrće ima izraženu volatilnost u mesecima kada sezonski dospeva novi rod“, dodao je.
Cene ovih proizvoda ne mogu, prema njegovom objašnjenju da pomere inflaciju za 0,5 procentnih poena, ali mogu „da povuku“ za taj 0,1 procentni poen, s obzirom da je međugodišnja inflacija u aprilu bila ista kao i u martu – pet odsto, a da je NBS očekivala da ona u aprilu uspori na 4,8 odsto.
NBS, inače, očekuje da se inflacija već u maju vrati u granice cilja, a maksimalni nivo je 4,5 odsto.
Ciljana inflacija je, podsetimo, 3±1,5 odsto.
U drugoj polovini godine i na duži rok, inflacija bi, prema navodima NBS, trebalo da bude – oko tri odsto.
Ostavi komentar