Ministarstva i Privredna komora Srbije (PKS) pokrenuli su inicijativu za uvođenje principa „Koliko bacaš, toliko plaćaš” u sistem tarifiranja komunalnog otpada, kako bi se eliminisale nelogičnosti u postojećoj naplati i stimulisalo smanjenje otpada
Konferencija, koja je okupila više od 70 stručnjaka i predstavnika resornih ministarstava, potvrdila je da je cilj uvođenje sistema koji će obezbediti pravičniju raspodelu troškova i usklađenost sa načelom „zagađivač plaća”.
Kompanije plaćaju visoke naknade za nepostojeći otpad
Potpredsednik PKS i predsednik Parlamenta privrednika Beograda, Miroljub Aleksić, naglasio je da je inicijativa dobila široku podršku privrede.
- Privrednici smatraju da je neophodan jasniji, logičniji i transparentniji sistem koji će podsticati cirkularnost i smanjenje proizvodnje otpada. U postojećem sistemu, kompanije koje posluju prema 'zero waste to landfill' principu plaćaju izuzetno visoke naknade za uslugu koja im se zapravo i ne pruža - naveo je Aleksić.
On je istakao da ovakav sistem obeshrabruje kompanije da investiraju u tehnologije i rešenja usmerena ka smanjenju otpada. PKS je pozvala lokalne samouprave i komunalna preduzeća na aktivniju saradnju u kreiranju novog modela tarifiranja, koji bi zavisio od stvarne količine i vrste otpada.
Država uvodi novu metodologiju do 2028.
Predstavnici resornih ministarstava najavili su konkretne korake ka promeni.
Dušan Radonjić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukazao je da je njegovo ministarstvo pokrenulo donošenje metodologije koja će urediti način određivanja cena komunalnih usluga i doprineti ujednačavanju različitih sistema obračuna u lokalnim samoupravama. Cilj je postići balans između pokrivanja realnih troškova komunalnih preduzeća i veće pravičnosti u naplati.
Teodora Spasojević, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, istakla je da Predlog Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda Republike Srbije predviđa reformu tarifnog sistema kroz uvođenje principa „plati koliko baciš” do kraja 2028. godine.
- Poštovanje ovog principa predstavljalo bi prirodnu nadogradnju postojećeg načela „zagađivač plaća“, obezbeđujući da cena komunalne usluge ne bude određena paušalno, već da bude srazmerna količini otpada koji se treba zbrinuti - objasnila je Spasojevićeva.
Nelogičnosti postojećeg sistema
Kompanije su na konferenciji iznele brojne primere nelogičnosti. Kao najveći problem navedena je promena tumačenja obuhvata „otvorenog poslovnog prostora” na teritoriji Beograda, pri čemu se osnovice za obračun cene usluge u nekim slučajevima proširuju na zelene površine, parkinge i saobraćajnice.
Ovakvo tumačenje, zajedno sa povećanjem jedinične cene, dovelo je do uvećanja cene komunalnih usluga od tri do osam puta, iako nije došlo do promene obima ili kvaliteta pružene usluge.
Navedeni su i konkretni primeri kompanija koje su otpad smanjile i do 70 odsto zahvaljujući sopstvenim investicijama, dok im se istovremeno račun za komunalne usluge povećao nekoliko puta. Paradoksalno, u nekim slučajevima se odnošenje neopasnog komunalnog otpada plaća više nego odnošenje i zbrinjavanje opasnog otpada.
Ostavi komentar