Flašica vode od pola litra u Srbiji može da košta od 43 do 70 dinara, u zavisnosti od prodavnice u kojoj je kupujemo. Šta se dešava kada vodu kupujemo na kiosku, benzinskoj pumpi ili koncertu i ko sve učestvuje u formiranju konačne cene?
Flašica vode jedan je od proizvoda koji gotovo svakodnevno kupujemo, posebno tokom putovanja, šetnje ili boravka van kuće. Iako je reč o istom proizvodu, iznos koji ćemo platiti može znatno da se razlikuje od jednog prodajnog mesta do drugog. Prema podacima platforme Cenik, zasnovanim na objavljenim cenovnicima trgovaca od 5. novembra 2026. godine, negazirana Voda Voda od 0,5 litara koštala je od 42,99 dinara, dok je, recimo, u DM-u čak 70. Razlika iznosi 27,01 dinar, odnosno gotovo 63 odsto, iako se poredi potpuno isti proizvod, sa istim bar-kodom.
Gde je voda najjeftinija, a gde najskuplja?
Poređenje cena, prema analizi Kamatice, pokazuje da među trgovinskim lancima postoje značajne razlike. Razlika postaje još uočljivija kada se kupuje veća količina. Deset flašica po najnižoj navedenoj ceni koštalo bi 429,90 dinara, dok bi po najvišoj cena iznosila 700 dinara. To je razlika od čak 270,10 dinara.
Zašto voda na pumpi, kiosku ili koncertu može da košta više?
Cena vode ne zavisi samo od proizvođača, već i od mesta i načina prodaje. Supermarketi nabavljaju velike količine proizvoda, što im omogućava povoljnije uslove nabavke i organizovaniju distribuciju. Kiosci, s druge strane, često raspolažu manjim prodajnim i skladišnim prostorom, dok benzinske pumpe kupcima nude mogućnost kupovine tokom putovanja, često i van uobičajenog radnog vremena.
Na koncertima, festivalima i sportskim događajima dodatni troškovi mogu da uključuju zakup prodajnog prostora, organizaciju prodaje, osoblje i rashladnu opremu. Na konačnu cenu može da utiče i ograničen izbor prodavaca unutar prostora događaja. Ipak, za ove lokacije ne postoje dovoljno uporedivi i potvrđeni javni cenovnici koji bi omogućili pouzdano poređenje sa navedenim cenama u supermarketima. Zato nije moguće tvrditi koliko je voda u proseku skuplja na koncertu ili benzinskoj pumpi.
Primera radi, kako je Kamatica već pisala, četvorodnevni Music Week festival u Beogradu okupio je krajem juna ove godine hiljade ljubitelja muzike, pre svega mladih, koji su imali priliku da uživaju u nastupima brojnih domaćih i regionalnih izvođača.
Međutim, pored pozitivnih utisaka o programu, društvene mreže i razgovori među posetiocima bili su preplavljeni kritikama koje su se odnosile na organizaciju, ali i cene hrane i pića.
Kako tvrde brojni posetioci, najveće nezadovoljstvo izazvale su izuzetno visoke cene osveženja na festivalu. Posebnu pažnju privukla je cena vode, koja je koštala 500 dinara, ali se nije prodavala u flašicama već se služila u plastičnim čašama. Istovremeno, unošenje sopstvene flašice vode bilo je zabranjeno, uz obrazloženje da se flaše ne dozvoljavaju iz bezbednosnih razloga, kako ne bi bile iskorišćene za gađanje izvođača.
PREPORUKA
Od 1. septembra veliki trgovci moraće svakodnevno da objavljuju cene - Evo kako da saznate gde je najjeftinije
analiza
Beograđanima će od Nove godine biti veći računi za vodu
vest
Šta se dešavalo na Music Week-u u Beogradu i kakve cene su sačekale posetioce?
analiza
Kako izgleda put flašice vode od izvora do kupca?
Pre nego što stigne do police, flaširana voda prolazi kroz više faza. Prva je proizvodnja, koja obuhvata zahvatanje vode, kontrolu kvaliteta, punjenje i pakovanje. U troškove proizvođača ulaze ambalaža, čepovi, etikete, električna energija, zaposleni i održavanje proizvodnih pogona. Nakon toga sledi transport. Voda se prevozi do distributivnih centara, veletrgovaca ili direktno do prodavnica. Na kraju dolazi maloprodaja, gde se na nabavnu cenu nadovezuju troškovi poslovanja trgovca i njegova marža.S vaka od ovih faza utiče na konačnu cenu, mada nije nužno da svaki proizvod prolazi kroz posebnog veletrgovca ili distributera.
Ko sve zarađuje na jednoj flašici vode?
U formiranju cene, prema analizi Kamatice, učestvuju proizvođač, prevoznici, eventualni distributeri i trgovci, a država naplaćuje porez. Važno je naglasiti da trgovačka marža ne predstavlja čistu zaradu. Iz nje se pokrivaju troškovi poslovanja, poput zakupa prostora, zaposlenih, električne energije i drugih rashoda.
Na flaširanu vodu u Srbiji primenjuje se opšta stopa PDV-a od 20 odsto.To znači da u maloprodajnoj ceni flašice od 60 dinara, pod pretpostavkom da je cena iskazana sa PDV-om od 20 odsto, poreski deo iznosi 10 dinara, dok je vrednost bez PDV-a 50 dinara.
Koliki deo preostalog iznosa pripada proizvođaču, a koliki trgovcu ili distributeru, nije moguće utvrditi bez njihovih konkretnih nabavnih cena i poslovnih podataka.
Kupci plaćaju i dostupnost, a ne samo proizvod
Poređenje cena pokazuje da ista flašica vode ne mora da ima istu cenu ni u dve različite prodavnice. Na konačan račun utiču uslovi nabavke, konkurencija, troškovi poslovanja, trgovačka politika i lokacija.
Ako svakodnevno kupujete jednu flašicu vode od pola litra po prosečnoj ceni od oko 60 dinara, mesečno ćete potrošiti približno 1.800 dinara, odnosno čak 21.900 dinara godišnje. Ako biste umesto toga, primera radi, četvoročlana porodica nosila vodu od kuće u flašici za višekratnu upotrebu, potencijalno bi ušteda bila čak 7.200 dinara mesečno, odnosno 87.600 na godišnjem nivou. Taj novac mogao bi da pokrije deo troškova letovanja, kupovinu školskog pribora, odeće i obuće za decu, nekoliko većih nedeljnih nabavki namirnica ili deo godišnjih računa za struju i grejanje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar