Štednja stanovništva nastavila je rast i u 2025. godini, uprkos prisutnim neizvesnostima, čime je dostigla nove rekordne nivoe.
Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4%) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara. Rast je zabeležila i devizna štednja – 313,0 miliona evra ili 2,0%. Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200,0 milijardi dinara, a devizna štednja dostigla gotovo 16,0 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada. Pritom, dinarska štednja se veoma približila učešću od 10,0% ukupne štednje u domaćim bankama, što je značajno, imajući u vidu da je krajem 2012. to učešće bilo ispod 2,0%.
Prema rezultatima najnovije polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, u proteklih trinaest godina, bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na rok oročenja štednje.
Većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima doprinele su više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara u odnosu na evro.
Štednja u domaćoj valuti u proteklih trinaest godina povećana je preko jedanaest puta. Brži rast dinarske štednje od devizne uticao je na povećanje njenog učešća u ukupnoj štednji – sa 1,89% u junu 2012. godine na 9,61% u junu 2025. godine. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2025. godine, povećana je štednja ročnosti do šest meseci, dok je štednja oročena na rokove duže od šest meseci smanjena. Rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od tri do šest meseci (6,3 milijarde dinara). Štednja ročnosti šest do dvanaest meseci beleži umerenije smanjenje (1,0 milijardu dinara), ali je i dalje najzastupljenija u ukupnoj štednji (51,9%). Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna 2025. godine iznosio je 191.000 dinara.
U istom periodu od trinaest godina, rast devizne štednje iznosio je 7,8 mlrd. evra, tako da je devizna štednja povećana gotovo dva puta. Kada se posmatra samo prvo polugodište 2025. godine, rast devizne štednje rezultat je u najvećoj meri znatnijeg oročavanja štednje po viđenju (346,8 miliona evra), koja čini 66,5% ukupne štednje, kao i štednje na rok od šest do dvanaest meseci (223,3 miliona evra). Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna 2025. godine iznosio je 4.063,4 evra.
Prosečna inflacija je u prvih šest meseci 2025. godine iznosila 4,3% (cilj Narodne banke Srbije 3 ± 1,5%). U istom periodu bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) beleži pad – sa 5,3% u decembru 2024. na 4,7% u junu 2025. godine.
Od početka 2025. godine očuvana je relativna stabilnost kursa dinara prema evru uprkos deprecijacijskim pritiscima koji su preovladavali tokom prvih pet meseci, kada je Narodna banka Srbije neto prodala 1.000 miliona evra na MDT-u (prodala 1.350 miliona evra i kupila 350 miliona evra). Međutim, od juna ponovo dominiraju aprecijacijski pritisci, tako da je NBS tokom juna i jula putem intervencija na MDT-u kupila 1.130 miliona evra, čime je, ne samo nadoknadila neto prodaju deviza, nego i dodatno uvećala devizne rezerve. Bruto devizne rezerve su na kraju jula 2025. godine iznosile 28,3 milijardi evra (neto 24,1 milijardu evra). Taj nivo deviznih rezervi pokriva gotovo sedam meseci uvoza roba i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od avgusta 2015. godine) znatno je smanjeno – sa 22,4% na najniži nivo od 2,3% u junu 2025. godine.
Dosadašnje proaktivno delovanje i dobre srednjoročne ekonomske izglede Srbije potvrdila je i Agencija Fitch koja je u julu zadržala kreditni rejting Srbije na nivou „BB+“ uz pozitivne izglede za dobijanje rejtinga investicionog ranga.
Oročavanjem štednje od juna 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od trinaest godina, prema analizi isplativosti štednje, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2025. godine, dobio gotovo 58.000 dinara (blizu 500 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).
Tako i dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana u prethodnih trinaest godina, u gotovo 99% posmatranih godišnjih potperioda (143 od ukupno 145) bila je isplativija od takve štednje u evrima.
Ostavi komentar