Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su cene hrane u Srbiji doživele dramatičan skok u odnosu na prošlu godinu, što direktno utiče na rast inflacije
Iako je Narodna banka Srbije (NBS) ranije izveštavala o stabilizaciji inflacije, junski podaci donose sumornu sliku: međugodišnja inflacija je dostigla 4,6%, što je znatno iznad ciljanog koridora NBS.
Voće i povrće drastično poskupelo
Posebno zabrinjavajući su podaci o poskupljenju voća i povrća. U odnosu na jun 2024. godine, povrće je poskupelo za 11,3%, dok je voće zabeležilo neverovatan rast cene od čak 31,6%. Mnogi građani su ovo najbolje osetili na sopstvenom džepu, posebno kada je reč o cenama sezonskog voća poput trešanja.
Narodna banka Srbije tradicionalno objašnjenje za ovakav rast cena nalazi u lošim vremenskim uslovima. Navode da su mraz, grad, a potom i suša uništili rod, što je dovelo do smanjenja ponude i, posledično, rasta cena.
Kritike na račun monetarne politike NBS
Međutim, ekonomista i bivši guverner NBS, Dejan Šoškić, ima drugačije viđenje. Na pitanje da li je iznenađen što je inflacija u junu skočila na 4,6% (nakon 3,8% u maju), Šoškić tvrdi da monetarna politika NBS godinama unazad daje očigledan primat održavanju fiksnog deviznog kursa, nauštrb ciljanja inflacije.
"Praksa pokazuje da je inflacija dominantno sekundarni cilj NBS. Otuda ponovno probijanje inflacija iznad gornje granice inflacionog cilja ne treba da čudi," naveo je Šoškić.
Dodatno, situaciju otežava smanjen priliv stranih direktnih investicija. Takođe, Srbi koji žive i rade u zapadnim zemljama, suočeni sa sopstvenom krizom, šalju manje deviza u otadžbinu. Sve to primorava Srbiju da "brani" veštački održavan kurs dinara, jer nema dovoljno jaku domaću privredu koja bi mogla da podrži takvu politiku.
Ostavi komentar