Povećana potražnja za evrima poslednjih dana dovela je do toga da pojedine menjačnice ograničavaju prodaju deviza na 250 evra po osobi.
Zvanični srednji kurs evra iznosio je 117,60 dinara, dok je domaća valuta u odnosu na prethodni mesec nominalno oslabila za oko 0,1 odsto, a od početka godine za oko 0,3 odsto. Ipak, aktuelna dešavanja u zemlji, uključujući slučaj ALTA banke, uticala su na poverenje dela građana, koji sve češće razmišljaju o podizanju novca iz banaka i pretvaranju dinarske štednje u evre.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica ocenio je gostujući u emisiji „Otvori oči“ na televiziji Newsmax Balkans, da je povećana kupovina deviza pre svega psihološka reakcija građana na neizvesnost.
- Finansijska scena je trenutno veoma osetljiva. Građani koji ne veruju objašnjenjima institucija ili su imali loša iskustva iz prethodnog perioda odlučuju da podignu novac iz banke ili ga pretvore u devize. Međutim, sa stanovišta funkcionisanja finansijskog sistema, za takve poteze nema opravdanih razloga - objasnio je Uzelac.
Zašto neke menjačnice ograničavaju prodaju evra?
Prema njegovim rečima, važno je napraviti razliku između fizičke gotovine i deviza koje građani mogu kupiti putem bankarskih aplikacija.
- Ne postoji nemogućnost kupovine deviza putem bankarske aplikacije. Ono što se dešava u menjačnicama odnosi se na efektivni, odnosno papirni novac. Kada veliki broj ljudi u kratkom roku zatraži evre u gotovini, može doći do problema u snabdevanju - naveo je Uzelac.
On je situaciju uporedio sa naglim povećanjem potražnje za bilo kojim proizvodom. Ukoliko se broj kupaca iznenada višestruko poveća, trgovci mogu imati poteškoća da dovoljno brzo obezbede nove količine. Slično se događa i sa menjačnicama, naročito manjim, koje raspolažu ograničenim količinama gotovine i delom zavise od građana koji dolaze da prodaju devize.
Urednik portala Kamatica ističe da pojedinačna ograničenja ne treba tumačiti kao dokaz opšte nestašice evra, već kao moguću posledicu povećane tražnje i otežane logistike nabavke gotovine.
Da li je bankarski sistem ugrožen nakon slučaja ALTA banke?
Događaji povezani sa ALTA bankom mogu, po mišljenju Uzelca, uticati na poverenje građana, ali to ne znači da je ugroženo funkcionisanje celokupnog sistema.
- Sistem je stabilan. Poverenje jeste poljuljano, ali u samom mehanizmu funkcionisanja nema poremećaja - rekao je on.
Kao primer naveo je ranije slučajeve banaka koje su prestale da posluju, među kojima su Agrobanka, Privredna banka Beograd i Univerzal banka, ističući da postoje propisani mehanizmi za postupanje u takvim situacijama. Prema njegovoj oceni, problem u jednoj banci ne mora automatski da se prenese na ostatak bankarskog tržišta.
PREPORUKA
Uzelac otkrio šta se krije iza nestašice evra u menjačnicama - Ima li razloga za strah?
analiza
Da li problemi ALTA banke mogu da se preliju na druge banke? Uzelac otkrio šta se dešava sa bankarskim sistemom
analiza
Da li je nagli pad američke berze privremen ili početak kraja i pucanje AI balona?
analiza
Može li evro naglo da poskupi?
Povećana potražnja za evrima otvorila je i pitanje da li bi domaća valuta mogla značajnije da oslabi. Uzelac smatra da trenutna kupovina deviza među građanima nije dovoljna da izazove ozbiljnije pomeranje zvaničnog kursa. On podseća da Narodna banka Srbije raspolaže mehanizmima kojima ublažava veće oscilacije na deviznom tržištu.
- Kada postoji povećana potražnja za devizama, Narodna banka Srbije može da interveniše prodajom deviza iz rezervi. Kada se potreba smanji, devize se otkupljuju - objasnio je.
Kako je naveo, srednji kurs evra bio je približno 117,6 dinara i u novembru 2021. godine, zbog čega aktuelna pomeranja od 0,1 odsto ne smatra pokazateljem dugoročnog slabljenja dinara. Ipak, treba razlikovati zvanični srednji kurs od prodajnog kursa u menjačnicama, koji može da se razlikuje u zavisnosti od ponude, tražnje i poslovne politike menjača.
Da li je bolje štedeti u evrima ili dinarima?
Na pitanje u kojoj valuti građani treba da čuvaju novac, Uzelac odgovara da odluka prvenstveno zavisi od toga kada i za šta planiraju da koriste ušteđevinu. Ukoliko je novac namenjen svakodnevnim troškovima ili većim izdacima u narednih nekoliko meseci, smatra da nema potrebe za njegovim pretvaranjem u evre.
- Ako planirate da taj novac potrošite u narednih šest meseci, nema potrebe da ga pretvarate u devize, pa kasnije ponovo menjate u dinare - objasnio je.
Za novac koji građani planiraju da čuvaju duže od šest meseci, Uzelac savetuje razmatranje različitih oblika investiranja, uz napomenu da nijedna investicija nije potpuno bez rizika. Kako ističe, ni držanje novca u određenoj valuti ne garantuje očuvanje njegove kupovne moći, jer na vrednost štednje utiču inflacija i promene kursa. Njegova glavna poruka građanima jeste da finansijske odluke ne donose pod uticajem straha, već u skladu sa svojim potrebama, planiranim troškovima i spremnošću na rizik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar