Podizanje kamata na dinarsku štednju ili ulaganje u alternativne oblike investiranja može delovati primamljivo, ali jedna stvar ne sme da se zaboravi - veći prinos uglavnom znači i veći rizik.
Kada se pojave vesti da evro pada, mnogi građani počinju da razmišljaju o tome da li je bolje da ušteđevinu zadrže u evropskoj valuti, prebace je u dinare ili potraže način da zarade veću kamatu. Međutim, prema rečima Dušana Uzelca, urednika portala Kamatica, odluke o novcu ne bi trebalo donositi na osnovu senzacionalnih naslova i kratkoročnih promena na tržištu.
Gostujući u jutarnjem programu televizije Hepi, Uzelac je govorio o nepredvidivosti globalne ekonomije, uticaju političkih poruka na finansijska tržišta i načinima na koje građani mogu da zaštite vrednost svoje ušteđevine.
Da li evre treba menjati za dinare zbog veće kamate?
Jedno od čestih pitanja štediša jeste šta uraditi sa, na primer, 10.000 evra - ostaviti ih u banci, zameniti za dinare ili pronaći drugu mogućnost za ulaganje.
Uzelac ukazuje na to da je globalna ekonomija veoma složena i da se kretanja na tržištima ne mogu pouzdano predvideti na duži rok.
- Odluka o promeni valute ne bi trebalo da bude ishitrena. Stabilnost kursa važna je i građanima i privredi, jer omogućava planiranje prihoda, troškova i budućih obaveza. Zato vest da evro slabi sama po sebi nije dovoljan razlog da neko promeni valutu u kojoj čuva novac. Važno je uzeti u obzir i period na koji se štednja oročava, kamatu koju banka nudi, troškove konverzije i valutu u kojoj će novac jednog dana biti potrošen - naveo je Uzelac.
Prvo odvojite novac za nepredviđene troškove
Pre nego što razmišljaju o investiranju, građani bi trebalo da obezbede rezervu za nepredviđene situacije.
Uzelac savetuje da se kao fond za hitne slučajeve izdvoji iznos koji pokriva tri do šest meseci životnih troškova.
- Taj novac treba da bude lako dostupan u slučaju gubitka posla, iznenadnih popravki ili drugih vanrednih izdataka. Tek kada je takva rezerva obezbeđena, ima smisla razmatrati šta uraditi sa ostatkom ušteđevine. Novac namenjen svakodnevnim potrebama i nepredviđenim izdacima ima drugačiju ulogu od novca koji građanin može da odvoji na duži rok. Zbog toga nije dobro svu ušteđevinu posmatrati kao kapital koji treba investirati - istakao je urednik portala Kamatica.
Novac u banci može da gubi vrednost
Jedan od problema na koji Uzelac ukazuje jeste odnos između kamate na štednju i inflacije. Ako je kamata koju građanin dobija manja od inflacije, za taj novac će vremenom moći da kupi manje robe i usluga, čak i ako se iznos na računu uvećava.
- To, međutim, ne znači da je bankarska štednja beskorisna. Ona može da bude pogodna za novac koji treba da ostane dostupan ili za građane koji ne žele da preuzimaju investicione rizike. Važno je samo razumeti razliku između očuvanja nominalnog iznosa i očuvanja njegove kupovne moći - naveo je Uzelac.
PREPORUKA
Rata za stan 500 evra, kirija i do 650 - Dušan Uzelac otkriva šta kupci često previde
savet
Evro slabi, dinar miruje - Uzelac otkriva šta građani treba da prate
vest
Zašto stan nije samo trošak već i investicija - Uzelac otkriva kada je bolje plaćati ratu nego kiriju
analiza
Veći prinos znači i veći rizik
Kada je reč o ulaganju, Uzelac naglašava da građani moraju da razumeju kako određena investicija funkcioniše i odakle dolazi potencijalna zarada. Svako ulaganje nosi rizik, a obećanje visokog prinosa ne znači da je zarada zagarantovana.
- Ako neko ne razume na koji način se ostvaruje profit, teško može realno da proceni šta se dešava sa njegovim novcem. Zato je pre ulaganja potrebno proveriti uslove, troškove, mogućnost povlačenja sredstava i potencijalne gubitke. Posebno treba biti oprezan sa ponudama koje obećavaju visoku zaradu bez rizika.
Alternativni fondovi i ulaganje u stanogradnju
Među mogućnostima za one koji žele da istraže drugačije načine ulaganja nalaze se alternativni investicioni fondovi i modeli kolektivnog investiranja u stanogradnju. Takvi modeli mogu da omoguće učešće u investicijama koje pojedincu inače ne bi bile lako dostupne, ali se razlikuju po strukturi, troškovima, rizicima i mogućnosti izlaska iz ulaganja.
- Zbog toga je neophodno proučiti konkretnu ponudu i dokumentaciju, umesto da se odluka donosi samo na osnovu očekivanog prinosa - zaključio je Uzelac.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar