Kupovina stana na kredit može da bude dugoročno ulaganje, dok iznajmljivanje donosi veću fleksibilnost, ali i jedno i drugo ima svoju cenu. Najveći problem za mnoge građane nije mesečna rata, već novac za učešće i dodatni troškovi koje treba platiti pre ulaska u kredit.
Da li je bolje kupiti stan na kredit ili plaćati kiriju pitanje je koje muči mnoge građane Srbije, posebno kada mesečna rata za stambeni kredit počne da se približava ceni iznajmljivanja slične nekretnine. Ipak, činjenica da su ova dva izdatka gotovo izjednačena ne znači da je kupovina automatski isplativija.
Kako je u emisiji „Probudi se” na televiziji Nova S objasnio urednik portala Kamatica, Dušan Uzelac, odluka zavisi od potreba, životnih planova i finansijskih mogućnosti svakog pojedinca.
- Stambeni kredit je mudra finansijska odluka jer je investicionog karaktera. Sa njim otplaćujete nešto što će vam ostati i nakon isplate kredita - istakao je Uzelac.
Za razliku od kirije, koja predstavlja trošak stanovanja, otplata stambenog kredita postepeno omogućava kupcu da stekne vlasništvo nad nekretninom. Međutim, to ne znači da je iznajmljivanje bacanje novca. Za one koji ne žele da se dugoročno obavežu ili im je važna mogućnost promene mesta stanovanja, fleksibilnost može da bude vredna koliko i sama nekretnina.
Rata 500 evra, a kirija od 450 do 650 evra
Računica za stan od oko 50 kvadrata na periferiji Beograda pokazuje koliko kupovina i iznajmljivanje mogu da budu blizu. Prema primeru predstavljenom u emisiji, stan koji košta oko 115.000 evra zahtevao bi učešće od 20 odsto, odnosno 23.000 evra. Preostali iznos od oko 92.000 evra finansirao bi se kreditom, čija bi mesečna rata, prema prikazanoj računici, bila oko 500 evra.
S druge strane, iznajmljivanje sličnog stana koštalo bi između 450 i 650 evra mesečno. To znači da bi zakupac i kupac mogli da izdvajaju gotovo isti iznos svakog meseca. Ipak, kupac mora da ima novac za učešće, kao i za troškove koji prate kupovinu i odobravanje kredita.
Uzelac je ukazao i na to da cena stana u velikoj meri zavisi od nivoa komfora koji kupac želi da sebi priušti. Lokacija, udaljenost od centra, spratnost i stanje nekretnine mogu značajno da promene računicu.
Učešće nije jedini trošak koji čeka kupca
Jedna od najvećih prepreka za ulazak u stambeni kredit jeste obezbeđivanje učešća. Iako se često govori o 20 odsto vrednosti nekretnine, konkretan iznos zavisi od uslova banke i vrste kredita.Pored toga, budući kupci moraju da računaju i na prateće troškove. Među njima su procena vrednosti nekretnine, osiguranje, javnobeležničke usluge i eventualne agencijske naknade, kao i drugi troškovi koji zavise od konkretne transakcije i zahteva banke. Upravo zbog toga nije dovoljno uporediti samo mesečnu ratu i kiriju. Važno je izračunati koliko novca treba obezbediti pre kupovine i da li nakon svih početnih izdataka ostaje dovoljno ušteđevine za nepredviđene situacije.
Uzelac je objasnio da banke, prilikom procene kreditne sposobnosti, prvenstveno gledaju da li klijent ima dovoljno stabilne i dokazive prihode iz kojih će moći redovno da otplaćuje obaveze.Čak ni posedovanje druge nekretnine velike vrednosti samo po sebi ne garantuje odobravanje kredita. Za banku je važno da proceni da li će klijent moći da izmiruje mesečne rate, a ne samo kakvom imovinom raspolaže.
PREPORUKA
Šta zapravo obara cenu stana - Nije sve u lokaciji i kvadraturi
istrazivanja
Novogradnja spolja gotova, a useljenje kasni - Zašto se čeka i do godinu dana?
vest
Koliki stan možete da kupite u Beogradu, Novom Sadu i Nišu za 100.000 € i kolika plata to pokriva?
analiza
Kupovina nije vredna odricanja od svega ostalog
Jedna od najvažnijih poruka urednika portala Kamatica jeste da građani ne bi trebalo da biraju stan isključivo na osnovu toga koliko im banka dozvoljava da se zaduže. Pravo pitanje je koliko novca mogu svakog meseca da izdvajaju za ratu, a da im pritom ne bude ugrožen uobičajeni način života.
- Krenuti iz iznosa koji mesečno možete da odvojite, a da vam ne pokvari postojeće funkcionisanje - poručio je Uzelac.
Drugim rečima, nije dovoljno da banka proceni da je neko kreditno sposoban. Važno je i da sam kupac proceni da li može da živi sa tom obavezom narednih 20 ili 25 godina, bez stalnog odricanja od putovanja, slobodnog vremena i drugih životnih potreba.
Kupovina stana može da bude dobar dugoročni finansijski potez, ali samo ako se uklapa u realne mogućnosti domaćinstva. Iznajmljivanje, s druge strane, nije nužno lošija opcija ako omogućava veću finansijsku sigurnost i slobodu. Zato se odgovor na pitanje da li je bolje kupiti ili iznajmljivati ne nalazi samo u odnosu rate i kirije, već i u tome koliko novca imate na raspolaganju, koliko dugo planirate da ostanete na istoj adresi i kakav život želite da vodite.Kako je Uzelac zaključio, stanovanje nije sve u životu, pa je najvažnije izabrati opciju čiji trošak ne ugrožava ostale životne potrebe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar