Kvadrat u centru može da košta 4.000 evra, ali se na periferiji može naći i upola jeftinije – stručnjaci ukazuju da izbor lokacije, kvalitet gradnje i mogućnost kasnije prodaje ili izdavanja često menjaju računicu kupovine stana.
Kupovina stana nije samo matematička računica, već i emotivna odluka. Sve zavisi od toga gde želimo da živimo, kakvo nam je okruženje važno i šta očekujemo od svog doma.
Kupovina nekretnine za mnoge građane predstavlja jednu od najvećih finansijskih odluka u životu. Zato, kako objašnjava urednik portala Dušan Uzelac, stambeni kredit ne treba posmatrati samo kao trošak, već i kao ulaganje u sopstvenu imovinu.
Rata umesto rente: Kada kupovina ima smisla
Ako imate mogućnost da rentu zamenite za ratu stambenog kredita, to je isplativije čak i ako planirate da u tom stanu boravite kraće vreme.
- Stambeni kredit je investicioni kredit. Ono što ste kupili je vaše. Kada ga otplatite, niste ništa potrošili. Na primer, ako uzmete 100.000 evra za stan od 100 kvadrata na 100 rata, svakog meseca ste vlasnik jednog kvadrata. Ako posle 20 meseci ne želite više da ga otplaćujete, vi imate tih 20 kvadrata koje možete da monetizujete - objašnjava Uzelac za RTS.
Prema njegovim rečima, kupac nekretnine ne ostaje bez imovine čak ni ako kredit ne otplati do kraja. Nikada nećete biti na nuli. Već kod isplate nekretnina raste, a u toku isplate tog kredita ona takođe dobija na vrednosti.
Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine navodi i lični primer kupovine stana u Novom Beogradu:
- Kupio sam pre 13 godina stan na Novom Beogradu za 85.000 evra, a sada vredi 280.000 evra. Da sam ga izdavao za 400 evra, opet bih zaradio. To nisam znao kada sam kupovao nekretninu.
Kvadrat u centru nije jedina opcija
Za one koji ne mogu da priušte stan u užem gradskom jezgru, alternativa može biti kupovina na obodu grada.
- Kupuje se stan u užem jezgru grada za 4.000 evra po kvadratu, a na obodu može možda upola jeftinije. Sve zavisi od toga gde želim da živim, kakvo mi je okruženje. Kompromisi u izboru nekretnine mogu doneti značajnu uštedu. Primera radi, prizemlje i potkrovlje donose 20 odsto niže cene. Takože u širem obodu grada može se naći upola jeftiniji kvadrat - kaže Pašanović.
Uzelac ističe da ljudi u Srbiji teško menjaju lokaciju stanovanja, zbog čega je izbor nekretnine često povezan i sa dugoročnim planovima porodice.
Stan za život nije isto što i investiciona nekretnina
Prema njegovom mišljenju, stan u kome živimo ne treba posmatrati isključivo kao investiciju.
- Stan u kome živim nije investicija, već početna pozicija. Ljudi dokupe sobu ili još 20 kvadrata. Cena nekretnine zavisi od čitavog spektra faktora, od racionalnih razloga do tržišnih kretanja. I moramo da prihvatimo da ne može moje da vredi više, a ono što kupujemo da vredi manje - kazao je urednik portala Kamatica.
PREPORUKA
Gde se kriju najjeftinije vikendice u Srbiji? Beograđani i Novosađani ih masovno kupuju ovde
istrazivanja
Ko ne upiše svojinu do ovog datuma, može da ostane bez nekretnine - Rešite to na vreme
vest
Za cenu stana u Beogradu kupujete etno-kompleks sa jezerom - Cene imanja u Srbiji idu do milion evra!
analiza
Novogradnja sve više dobija na značaju
Starogradnja je dugo imala višu cenu od novogradnje, danas je situacija mnogo drugačija. Pašanović smatra da je kvalitet novogradnje danas daleko viši nego nekada - energetska efikasnost, energetski pasoši, sve su to neki savremeni benefiti.
On dodaje da je tržište nekretnina u Srbiji posebno zbog načina na koji se formiraju cene:
- Kod nas je tržište nekretnina jedino slobodno, jer se cene formiraju na osnovu ponude i tražnje. Kada je reč o poređenju sa drugim gradovima, ne treba gledati samo Solun i Trst. Ako se uporedimo sa prestonicama Evrope, iznosi kod nas su daleko niži. Zato se ne treba upoređivati sa Solunom i Trstom, već sa Rimom, Atinom ili Madridom.
Ponuda ne prati potrebe tržišta
Beograd godišnje dobija oko 6.000 novih stambenih jedinica, dok je, prema Pašanovićevim rečima, potrebno 24.000. To znači da ponuda novih stanova ne prati potrebe tržišta, što može uticati na cene i dostupnost nekretnina:
- Ono što je dobro nema duplih kupovina, a svedoci smo da se nekada jedan stan prodavao po sedam puta. S druge strane, profitne marže investitora nisu kao što su nekad bile, sada je to 15 do 20 odsto, a nekada su zarađivali tri puta više u odnosu na proizvodnu cenu.
Ko kupuje dom, takmiči se sa investitorima
Na tržištu nekretnina kupci koji rešavaju svoje stambeno pitanje često se nadmeću sa onima koji već poseduju više nekretnina. Ko kupuje dom, takmiči se sa onim kome je to treća ili četvrta nekretnina.
- Postoje ljudi čiji stav je "Kupiću stan jer neću da kupujem zlato ili investiram na berzu". Za one koji već imaju novac i uspešni su u poslovanju, nekretnina ne mora biti prvi izbor za ulaganje. Ko ume u poslu da napravi novac, nekretnina mu nije prioritet - zaključuje Uzelac.
Ostavi komentar