Štutgart, grad poznat kao sedište automobilskih giganata Mercedes i Porsche, koji je godinama bio sinonim nemačkog ekonomskog blagostanja, sada se suočava sa ogromnim finansijskim problemima
Štutgart
Pad prodaje automobila i duboka kriza auto-industrije direktno su uzdrmali gradsku ekonomiju, ostavljajući budžetski deficit od čak 800 miliona evra.
Prema istraživanju fondacije Bertelsmann, i drugi nemački automobilski centri, poput Volfsburga, Ingolštata i Minhena, beleže pad prihoda, ali je Štutgart u najtežoj situaciji. Gradski budžet za 2026. i 2027. godinu već je u deficitu, uprkos ranije uvedenim merama štednje. Gradonačelnik Frank Noper (CDU) opisao je situaciju kao kontrolisano, ali svima vidljivo kočenje.
Pre samo godinu dana, Štutgart je beležio rekordnih 1,6 milijardi evra prihoda od poreza na dobit velikih kompanija. Za naredni period, gradska uprava očekuje prihod od samo 850 miliona evra, što predstavlja gotovo prepolovljen priliv novca za samo dve godine.
Finansijski problemi se šire na druge centre
Kriza se ne zaustavlja na Štutgartu. Vajzah, u čijoj blizini se nalazi razvojni centar Porschea, zabeležio je dramatičan pad prihoda od poreza: sa 65 miliona evra na samo tri miliona. Sindelfingen, u kome je smeštena ključna fabrika Mercedesa, očekuje smanjenje poreskog prihoda za četvrtinu.
Slično je i u Volfsburgu, gradu čije je postojanje direktno vezano za Volkswagen. Prihod od poreza pao je za 40 odsto, zbog čega je grad prinuđen da smanjuje troškove i broj zaposlenih.
U Ingolštatu, sedištu Audija, prihodi su srezani sa 191 milion na samo 55 miliona evra. Gradonačelnik Majkl Kern opisao je trenutnu situaciju kao "istorijski tešku i izuzetno zahtevnu".
Čak ni Minhen, dom BMW-a, nije izuzet od problema, beležeći manjak od 159 miliona evra u odnosu na plan. Ipak, glavni grad Bavarske se bolje nosi s krizom zahvaljujući raznovrsnijoj privredi i prisustvu gigantskih kompanija poput Siemensa, Allianza i Munich Rea.
PREPORUKA
Nemci odlučili da ukinu čekove
vest
Pomeranje sata utiče na posao, ali i na zdravlje
vodic
Zašto Amerikanci sve više kupuju nekretnine u Grčkoj?
analiza
Zavisnost od "crnog zlata" postala teret
Godinama su ovi gradovi nesmetano prikupljali profit od svojih automobilskih giganata. Volfsburg je bio bez dugova i ulagao je viškove novca u infrastrukturu. Danas su te rezerve potrošene, a grad će do 2029. godine morati da se zaduži za dodatnih 455 miliona evra.
U Riselshajmu, rodnom gradu Opela, fabrika nekada sa preko 30.000 zaposlenih danas broji jedva osam hiljada radnika. Grad ima deficit od 85 miliona evra i mora da odustaje od planiranih projekata.
Isti problemi pogađaju i Cvikau, centar Volkswagenove proizvodnje električnih automobila, čiji će prihod biti manji za 20 miliona evra. Gradske vlasti otvoreno priznaju da su njihove finansije "direktno povezane sa uspehom auto-industrije".
Iako ovi gradovi i dalje spadaju među bogatije u Nemačkoj, suočavaju se sa surovom ekonomskom realnošću: kada profit od automobila presuši, prestaje i dotok novca u gradske kase. Za Štutgart, Mercedes i Porsche više nisu garancija finansijske sigurnosti, već su postali simbol krize koja je zahvatila čak i najbogatije nemačke regione.
Ostavi komentar