Pre oduzimanja dozvole za rad, Alta banka i kompanije povezane sa njenim vlasnikom učestvovale su u nizu velikih akvizicija u Srbiji i regionu. Kupovane su banke, lizing društva, osiguravajuće kompanije i veliki trgovinski sistemi, dok su pojedini poslovi finansirani kreditima drugih banaka ili same Alte. Posebnu pažnju privlači podatak da su neto plasmani Alta banke povezanim licima sredinom 2025. dostigli 9,125 milijardi dinara.
Oduzimanje dozvole za rad Alta banci 31. oktobra 2026. godine otvorilo je i pitanje poslovanja banke u prethodnim godinama, posebno njenih velikih kreditnih plasmana, akvizicija i odnosa sa kompanijama povezanim sa vlasnikom Davorom Macurom.
Poslovni sistem koji se razvijao oko Alta banke širio se na različite delatnosti - od bankarstva i lizinga do platnih usluga, osiguranja i trgovine. Među najznačajnijim poslovima nalaze se kupovina JUBMES banke, preuzimanje Stopanske banke u Severnoj Makedoniji, ulazak u vlasništvo Idea marketa, Rode i Merkatora, kao i pokušaji preuzimanja akcija austrijske Addiko banke.
Međutim, važno je razlikovati transakcije koje je direktno realizovala Alta banka od onih koje su obavljale druge kompanije iz poslovne grupe. To što je neku kompaniju kupilo povezano društvo ne znači automatski da je novac za tu kupovinu obezbedila banka.
Od JUBMES-a do regionalnog bankarskog sistema
Jedan od prvih velikih poslova bila je kupovina JUBMES banke. Alta Pay Group je 2019. godine od Republike Srbije kupila 28,51 odsto kapitala ove banke za oko 5,02 miliona evra. Nakon toga postepeno je povećavala vlasnički udeo, da bi do 2023. stekla celokupan kapital. JUBMES je u međuvremenu promenio ime u Alta banka.
Zanimljiv je i podatak o finansiranju ove akvizicije. U zvaničnoj ponudi za preuzimanje iz avgusta 2021. navedeno je da je Alta Pay Group sredstva za kupovinu akcija obezbedila kreditom AIK banke, uz bankarsku garanciju. Dakle, za kupovinu same Alta banke korišćeno je i finansiranje druge banke.
Alta banka je 2024. godine preuzela i 100 odsto udela u kompaniji Vantage Leasing, koja je potom preimenovana u Alta Leasing. Kupoprodajna cena nije javno potvrđena u dostupnoj dokumentaciji.
Sledeći veliki korak bilo je širenje na tržište Severne Makedonije. Alta banka je 2025. preuzela 88,09 odsto Stopanske banke Bitolj, uz ponudu od 3.777 makedonskih denara po akciji. Za akcije obuhvaćene ponudom bilo je rezervisano oko 22,8 miliona evra. Tokom 2026. godine vlasnički udeo povećan je na više od 95 odsto. Time je Alta banka postala vlasnik još jedne bankarske institucije u regionu.
Addiko banka - pokušaj velikog regionalnog preuzimanja
Posebno značajan bio je pokušaj ulaska u vlasničku strukturu austrijske Addiko Bank AG.Alta grupa je prijavila 9,63 odsto glasačkih prava po osnovu akcija, uz dodatnih 19,96 odsto po osnovu finansijskih i drugih instrumenata. Ukupna prijavljena pozicija iznosila je 29,59 odsto, ali to ne znači da je ceo taj procenat predstavljao neposredno vlasništvo nad akcijama.
U aprilu 2026. Raiffeisen Bank International objavila je nameru da preuzme Addiko Bank AG, a zatim, pod određenim uslovima i uz regulatorna odobrenja, proda četiri banke iz njene regionalne mreže Alta grupi. Reč je o bankama u Srbiji, Crnoj Gori, Sarajevu i Banjaluci. Planirani završetak izdvajanja bio je u drugoj polovini 2027. godine.
Alta grupa je pokušala svojevremeno da preuzme i Prvu banku Crne Gore, ali taj posao nije realizovan, nakon što je povučen zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća.
Od platnih usluga do osiguranja
Širenje poslovanja nije se zaustavilo na bankarskom sektoru. Alta Pay je 2024. godine preuzeo kompaniju EKI Transfers, koja se bavi platnim uslugama. Već u novembru iste godine zaključen je ugovor o daljoj prodaji njenog celokupnog udela, uz uslove čije je ispunjenje bilo predviđeno tokom 2025. godine.
U avgustu 2026. Alta grupa preuzela je i makedonsko osiguravajuće društvo ZOIL Makedonija. Kupljeno je svih 60.000 akcija za oko 104,88 miliona makedonskih denara, odnosno približno 1,7 miliona evra. Kompanija je nakon preuzimanja dobila naziv Alta osiguranje.
Idea, Roda i Merkator - posao od oko 140 miliona evra
Jedna od najvećih i najzapaženijih transakcija dogodila se u oktobru 2026. godine, kada je kompanija Alta Retail preuzela pet društava iz Fortenova grupe. Paket obuhvata Idea markete, odnosno trgovinske lance Idea, Roda i Merkator, kao i kompanije ENNA Fruit, Super Kartica, M-Profil SPV i mStart Business Solutions.
Prema informacijama koje je objavio Nedeljnik, za kapital ovih kompanija plaćeno je oko 40 miliona evra, uz preuzimanje približno 100 miliona evra duga Idea marketa. Ukupna procenjena vrednost poslovanja tako je dostigla oko 140 miliona evra. Ova transakcija dodatno je proširila poslovanje Alta grupe na maloprodaju i druge prateće delatnosti.
Ipak, u javno dostupnim podacima nije potvrđeno da je Alta banka kreditirala kupovinu Idea marketa. Činjenica da je kupac Alta Retail povezan sa istim poslovnim sistemom, međutim, nije dovoljan dokaz da je novac obezbeđen iz banke.
Dvanaest miliona evra kredita za kupovinu prostora u Palati Albanija
Jedan od konkretnih primera finansiranja velike kupovine nepokretnosti jeste kredit od 12 miliona evra koji je Alta banka odobrila kompaniji Loga Plus. Prema istraživanju Radara objavljenom 29. oktobra 2026. godine, ugovor o kreditu zaključen je 27. novembra 2025. Kompanija Loga Plus je u decembru kupila oko 3.324 kvadratna metra poslovnog prostora u Palati Albanija za približno 13 miliona evra.
Prema istom istraživanju, kredit je trebalo da bude vraćen u roku od 24 meseca, jednokratnom otplatom, dok je kao obezbeđenje upisana hipoteka. Kupovina ove imovine predmet je finansijske istrage Tužilaštva za organizovani kriminal.
Ovo je jedan od najjasnije dokumentovanih primera u kojima se Alta banka pojavljuje kao direktan finansijer kupovine velike imovine drugog pravnog lica.
Kompanija Loga Plus je 2024. kupila i beogradski Hotel Union za oko 6,2 miliona evra, koji je kasnije prešao u vlasništvo kompanije Prokopak, povezane sa Alta grupom. Međutim, nije potvrđeno da je Alta banka finansirala prvobitnu kupovinu hotela.
IMT - kupovina od 70,6 miliona evra, ali kredit je dala AIK banka
Posebno se izdvaja i kupovina kompleksa nekadašnje Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu. Kompanija ABL Solvent kupila je imovinu iz stečaja za 8,3 milijarde dinara, odnosno oko 70,6 miliona evra. Iako je ABL Solvent povezan sa Davorom Macurom, dostupno istraživanje VOICE-a pokazuje da je kupovina finansirana kreditom AIK banke od oko 60 miliona evra. Nema potvrde da je Alta banka bila kreditor ove transakcije.
S druge strane, Alta banka se pojavljuje u finansiranju drugog velikog posla ABL Solventa - kupovine portfolija potraživanja banaka u stečaju.
Portfolio potraživanja od 1,82 milijarde evra kupljen za 51 milion
ABL Solvent je od Agencije za osiguranje depozita kupio portfolio potraživanja osam banaka u stečaju, čija je knjigovodstvena vrednost iznosila oko 1,82 milijarde evra. Kupoprodajna cena bila je približno 51 milion evra.
Prema istraživanju VOICE-a, kupovina je finansirana kreditima Alta banke i AIK banke. U portfoliju su se nalazila brojna potraživanja, obezbeđena hipotekama na zemljištu i objektima širom Srbije. Među njima je bila i hipoteka Beobanke nad delom nekadašnjeg kompleksa IMT na Novom Beogradu. Prema istom istraživanju, na tenderu je prvobitno pobedio Alta Pay, ali se potom povukao, nakon čega je posao dobio drugoplasirani ABL Solvent. U avgustu 2021. godine ABL Solvent je prešao u vlasništvo vlasnika Alta banke.
Ovaj slučaj je posebno značajan jer se Alta banka pojavljuje kao jedan od kreditora kompanije koja je kupovala veoma vredan portfolio potraživanja.
PREPORUKA
Na mestu nekadašnjeg industrijskog giganta niče novo naselje - Više od 1.600 stanova i četiri kule
vest
Davor Macura postaje vlasnik banaka u BiH i Crnoj Gori
vest
Posle banaka, na redu i osiguranje - Ova grupa nastavlja ubrzano širenje u regionu
analiza
Alta banka imala 9,125 milijardi dinara plasmana povezanim licima
Jedan od najvažnijih podataka za razumevanje poslovanja banke nalazi se u njenom revidiranom polugodišnjem finansijskom izveštaju za 2025. godinu. Prema napomeni 32, neto plasmani povezanim licima na dan 30. juna 2025. iznosili su ukupno 9,125 milijardi dinara.
Od toga se:
- 1,363 milijarde dinara odnosilo na akcionare;
- 126 miliona dinara na rukovodstvo banke;
- 7,637 milijardi dinara na ostala povezana lica.
Ukupni plasmani povezanim licima porasli su za približno 42,6 odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Njihova vrednost dostigla je oko 78 miliona evra, prema približnom kursu. Ovaj podatak je posebno važan za dalje istraživanje poslovanja banke. On potvrđuje da je značajan deo njenih neto plasmana bio usmeren prema povezanim licima.
Međutim, iz samog izveštaja ne može se zaključiti da su ti krediti korišćeni za kupovinu Idea marketa, IMT-a, Addiko banke ili drugih kompanija.
Gde su još nepoznanice?
Javno dostupni podaci pokazuju da su Alta banka i kompanije iz šireg poslovnog sistema učestvovale u velikom broju akvizicija, ali ne daju potpunu sliku o izvorima finansiranja svih tih poslova. Nije javno potvrđeno odakle je obezbeđen novac za kupovinu Idea marketa, koliko je koštalo preuzimanje Vantage Leasinga, niti kakvi su bili finansijski uslovi sticanja akcija Addiko banke.
Posebno je važno utvrditi ko su kompanije koje se kriju iza kategorije „ostala povezana lica“, kojima je na kraju juna 2025. bilo plasirano više od 7,6 milijardi dinara. Za potpunu finansijsku analizu potrebno je uporediti kreditne ugovore, ugovore o kupovini, finansijske izveštaje povezanih društava, podatke iz registra zaloga i katastra, kao i stvarne tokove novca.
Dosadašnji podaci pokazuju da je Alta banka neposredno kupovala finansijske institucije, finansirala kupovinu velikog portfolija potraživanja i odobravala višemilionske kredite za kupovinu imovine. Istovremeno, šira Alta grupa širila se na trgovinu, osiguranje i druge delatnosti. Ipak, ključna pitanja o tome koliko je novca banke završilo u povezanim kompanijama i za koje konkretne poslove ostaju otvorena.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar