U početku su usluge elektronskog bankarstva bile besplatne i banke su nas privukle da na taj način plaćamo račune. U uslovima epidemije pokazalo se da je to dobar način da se izbegne odlazak među ljude
Međutim, sada su te usluge poskupele. Da li se sada isplati plaćati putem interneta ili je lakše stajati u redu?
Prosečna porodica na šalterima kroz provizije za plaćanje mesečnih računa za komunalije, godišnje potroši oko 4.000 dinara. Ako se mesečno u proseku plati pet do šest osnovnih računa onlajn, uz naknadu od 15 dinara, to za godinu dana košta oko 1.000 dinara.
U početku besplatno, sada uz naknadu. U pojedinim bankama u sklopu tarife za održavanja tekućih računa, samo za određen broj transakcija, u drugim, kažu bankari, cene su simbolične, kako bi se pokrili troškovi servisa.
Klijenti koji ovako plaćaju, obavešteni su da ta usluga nije više besplatna, ali dodaju, i dalje se uštedi. U Udruženju banaka kažu da banke mogu da menjaju cene svojih usluga, ali o tome moraju da obaveste klijente dva meseca pre primene novih tarifa.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"Povećanje cena usluga sigurno nije popularan potez, ali treba imati u vidu da banke imaju visoke troškove ulaganja u nove tehnologije, softvere i opremu. Mora da se vodi računa i o bezbednosti i sigurnosti tih sistema", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Broj onih koji su sa bankama ugovorili elektronsko bankarstvo raste. Sa 1,7 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja prošle godine, do više od 2 miliona u istom periodu ove godine, što je povećanje od 29 odsto. Na to je verovatno uticala i korona.
Mnogo bezbednije i za klijente i za šalterske službenike je takozvano beskontaktno plaćanje.
"Onlajn je jeftinije i praktičnije za banku, jer nema više potrebu da ima filijalu, ima manje troškove, ali to ne znači da ona neće naplaćivati nešto niže nego što može, dokle god mogu da nam prodaju transkciju za 100 dinara, a ne ispod tako će biti", rekao je Dušan Uzelac sa portala Kamatica.
Odluka je banaka da naplaćuju neku vrstu usluge, a na klijentu da odluči da li mu to odgovara ili ne, dodaju u Kamatici. Ovakav način plaćanja jeste komforniji, ali i dalje je više građana koji račune na šalterima pojedinih komunalnih preduzeća i dalje plaćaju bez provizije, čak i one simbolične.
Da li je u najavi da ce se svaka transakcija naplacivati uz koriscenje kartice? Na primer hleb i Maxiju ili cigare na kiosku.
Da li ce biti limitiaan minimalni iznos transakcije?
Zasto se naplacuje usuga placanja kreditnom karticom?
Zasto se naplacuje usluga placanja telefona, a infostana ne? Jel to zavisi od banke ili krajnjeg naplatioca?
Ako je vec simbolicno, sto se ne odreknu naplate?
da li moze da se da podatak koliko koja banka zaradjuje na mesecnom nivou od te simbolicne transakcije, a koliko ustedi sa umanjenim brojem ekspozitura?
Banke su te koje diktiraju uslove, šta tu korisnik može da odluči! Da menja banke? Meni odgovara on line plaćanje … napravite uporedne troškove kod različitih banaka pa da vidimo koja je najpovoljnija banka kod nas… hvala!
Sramota.
Treba da se vratimo na stari sistem kada je firma dala keš u ruke.