Srpsko tržište osiguranja jedino je u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije. Za razliku od globalnog tržišta, u Srbiji je premija osiguranja života porasla. Osim toga, došlo je i do promene pozicije među prve tri kompanije, dok je jedno osiguranje ostvarilo značajan rast premije
Kada su konačno podaci za 2020. postali zvanični, tržišta osiguranja u regionu su listom objavljivala minuse. Manje prihode od premije zabeležili su osiguravači u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori. Srpski osiguravači su izgleda žilaviji, premija je rasla nešto više od dva odsto u 2020. u odnosu na godinu dana ranije, odnosno sa 107 povećala se na 110 milijardi dinara, podaci su Narodne banke Srbije.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je i dalje najveća zvezda među vrstama osiguranja; premija je uvećana za više od 800 miliona dinara. Procentualno gledano, najveći rast od oko 50 odsto ostvarilo je unit-linked, životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima, dok je najveći pad zabeležilo osiguranje pomoći na putu, oko 60 odsto.
Zanimljivo je bilo pratiti i poslovanje pojedinačnih kompanija tokom prošle godine i promene koje su se desile u samom vrhu. Iako nije bilo akvizicija, mada se o mnogima šuškalo, tržište osiguranja je u 2020. bilo dinamično i bez preuzimanja. U Srbiji i dalje posluje 16 osiguravajućih kompanija i četiri reosiguranja baš kao i 2019. godine.
Rotacije na tržištu
Naime, posle dugo vremena došlo je do promene pozicije na tržištu i Wiener Städtische osiguranje prvi put je godinu završilo na trećoj poziciji, pomerivši se tako na lestvici za korak više sa premijom od 13,2 milijarde dinara. Osim toga, tržište je uzburkao rast Globos osiguranja, do skoro male osiguravajuće kuće za koju većina ljudi nije ni čula. Sa zanemarljivim tržišnim učešćem i premijom od svega 260 miliona dinara u 2019. godini, prošle godine Globos je ostvario premiju od čak dve milijarde dinara.
Najveću premiju i dalje generiše Dunav osiguranje i to 29,7 milijardi dinara što čini oko 26 odsto ukupne premije na tržištu. Ova osiguravajuća kuća je ostvarila blagi rast premije koja je 2019. iznosila 28,4 milijarde dinara. Na drugoj poziciji nalazi se Generali osiguranje sa premijom od 22,1 milijardu dinara. DDOR Novi Sad „diše za vratom“ Wiener Städtische osiguranju sa premijom od 13,09 milijardi dinara. Oba osiguravajuća društva ostvarila su rast premije u prethodnih godinu dana u odnosu na2019. godinu, pokazuju podaci NBS. Na petoj poziciji je Triglav osiguranje sa premijom od 7,1 milijardu dinara, što je takođe više u odnosu na 2019.
Promena prioriteta
Čini se da su osiguravači pandemiju koja je ranjivost zdravstvenog sistema izbacila u prvi plan iskoristili na pravi način – promovišući i prodajući upravo polise koje se tiču zdravlja. Ali i života. Kao što smo pomenuli, dobrovoljno zdravstveno osiguranje je ostvarilo značajan rast u prošloj godini posmatrano po vrstama osiguranja. Premija je sa 4,6 milijardi dinara porasla 5,4 milijardi dinara, ostvarivši rast od 17,5 odsto.
Istovremeno, prošle godine je vrednost prodatih polisa osiguranja života porasla za nekih 900 miliona dinara, a broj osiguranika je veći za oko 136 hiljada. Uz to, rast su zabeležile i riziko polise koje pokrivaju samo rizik smrti (za 150 miliona dinara), ali i unit linked polise (za oko 100 miliona dinara). Istina takav rast možda nije impresivan, posebno što je baza u svim ovim vrstama osiguranja niska. Životno osiguranje čini svega petinu ukupne premije i njegovo učešće u ukupnoj premiji se nije značajno menjalo.
Ukoliko se u obzir uzme da je procenjeni pad premije životnog osiguranja na globalnom nivou šest, odnosno osam odsto u razvijenim zemljama (prema ranije objavljenim analizama konsultantske kuće Deloitte), domaće tržište se dobro drži. Jer u kriznim vremenima rastu se „ne gleda u zube“.
Procentualno gledano, među proizvodima koji su značajno rasli su i osiguranja kredita oko 16 odsto i osiguranje opšte odgovornosti 15 odsto.
Najveći pad imalo je osiguranje pomoći na putu. Pošto se nije putovalo, ljudi nisu ni imali potrebu za ovom vrstom osiguranja, pa su osiguravači ostali „kratki“ za bar 1,5 milijardi dinara koliko iznosi razlika premije između 2020. i 2019. U procentima, to je pad od čak 60 odsto.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Rast inovacija
Sve što se do skoro činilo nezamislivim, sprovedeno je prošle godine i među konzervativnim osiguravačima. Stoga je, pored video procene štete na automobilima koja je ušla stidljivo na vrata još 2019. godine, klijentima bilo omogućeno i onlajn savetovanje i ugovaranje polisa životnog osiguranja.
Kao inovacija je uvedena i aplikacija za video procenu štete u poljoprivredi. Akcenat je stavljen i na razvoj internet prodaje polisa osiguranja, pa je većina osiguravača unapredila i taj segment poslovanja.
Posle mnogo godina pale rešene štete
Posle mnogo godina, zabeležen je još jedan trend na tržištu – pad rešenih šteta, što se nije desilo godinama. Rešene štete u 2020. godini pale su sa 52,8 na oko 50,2 milijardi dinara. One su pale kod nekoliko vrsta osiguranja, kod ostalih osiguranja od imovine i to oko tri milijarde dinara. Iz izveštaja NBS se ne vidi jasno šta je uzrokovalo toliki pad rešenih šteta, budući da je najveće smanjenje pod stavkom „sva ostala osiguranja“. Treba napomenuti da ovde nije reč o tome da je povećan broj nerešenih šteta, čak u ovom segmentu vrednost nerešenih šteta je trostruko manja u odnosu na godinu dana ranije.
Pad je zabeležen i u segmentu pomoći na putu, oko 300 miliona dinara, što je prirodna posledica drastičnog pada prodaje te vrste osiguranja i u delu osiguranja od finansijskih gubitaka za oko 250 miliona dinara. Broj rešenih šteta povećao se kod osiguranja života i to za 1,1 milijardu dinara, odnosno sa 12,2 milijarde koliko su iznosile u 2019. na 13,3 milijarde dinara u 2020.
Novo doba – novi izazovi
Pandemija je nametnula brojna pitanja pred sektor osiguranja. Na evropskom nivou trenutno se vodi debata o tome koliko je rizik zaraznih bolesti uopšte moguće osigurati. Domaći osiguravači su, na primer, rizik oboljevanja od kovida vrlo brzo uključili u polise putnog zdravstvenog osiguranja. Pitanje se nametnulo kod polisa koje uzrokuju mnoge veće štete, poput prekida poslovanja i tako nastalih gubitaka. U Srbiji, prema tvrdnjama osiguravača, ovakvih šteta nije bilo u značajnoj meri.
U poslednjih nekoliko meseci ponavlja se poruka da bez javno-privatnog partnerstva, rizik pandemije, kada je reč o prekidu poslovanja, neće moći da se osigura. Stručnjaci razmatraju da li bi ovo osiguranje trebalo da bude obavezno, koje gubitke treba pokriti, da li treba obuhvatiti samo mala i srednja preduzeća ili sve i kako bi se gubici podelili između vlade i osiguravača.
Kolike probleme može da izazove pandemija povezana sa državnim merama, ograničenjima kretanja, pokazuje upravo primer domaćih turističkih agencija, koje su se ni krive ni dužne, prošle godine naše u problemu. S jedne strane, zakon ih obavezuje da poseduju polisu osiguranja od insolventnosti, a s druge, osiguravači su se po isteku polisa povukli iz tog posla jer je rizik postao izvestan. Svi su se našli u pat poziciji: osiguravači, turističke agencije, putnici i država.
Očekuje se da će se osiguranje globalno oporaviti tokom ove godine, a trend rasta, ma koliki on bio, trebalo bi da nastave i domaći osiguravači.
Ostavi komentar