EUR 117,54 USD 106,19 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.11.19. :: 117.5638 rsd

Tekst objavljen: 12.10.2019 9:00        


U Fiskalnom savetu smatraju da se u 2020. godini ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama

Poreske stope u Srbiji niže od proseka u regionu

Na rast privredne aktivnosti u Srbiji u narednom periodu moglo bi značajnije uticati smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Na ovaj način bi se, slažu se u Fiskalnom savetu Srbije, smanjili troškovi radne snage i samim tim domaća privreda učinila konkurentnijom u odnosu na zemlje regiona. Pri čemu bi manji troškovi zapošljavanja stimulisali i dalji pad stope nezaposlenosti.

Poreske stope u Srbiji su zapravo niže od proseka regiona centralne i istočne Evrope i osetno niže u odnosu na razvijene zemlje zapadne Evrope. Međutim, iako one nisu izvor slabije konkurentnosti domaće privrede u odnosu na uporedive zemlje, dobro poresko rasterećenje je svakako potrebno za podsticaj trenutno nedovoljnom privrednom rastu Srbije, navodi se u strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku Fiskalnog saveta za narednu godinu.

Fiskalno rasterećenje zarada moguće je kroz smanjenje stope socijalnih doprinosa ili povećanja iznosa neoporezivog cenzusa.

Iako razlike između ova dva pristupa u uslovima postojećih budžetskih mogućnosti nisu drastične, preporuka Fiskalnog saveta je da se u 2020. godine ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama.

Potencijalni fiskalni prostor od 20 milijardi dinara omogućava znatno povećanje neoporezivog cenzusa sa trenutnih 15.300 na 25.000 dinara u 2020. godini. Ukoliko bi se čitav iznos fiskalnog prostora upotrebio za povećanje neoporezivog cenzusa, opterećenje prosečne zarade bi se smanjilo sa 62 na 60 odsto, dok bi u slučaju minimalnih zarada opterećenje bilo smanjeno sa 58 na 53 odsto.

Na ovaj način došlo bi do progresivnog rasterećenja zarada gde bi najveće rasterećenje osetili poslodavci i radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama.

Aktuelne najave Ministarstva finansija ukazuju na plan da PIO doprinosi smanje za 0,5 procentnih poena, sa 26 na 25,5, kao i da se neoporezivi cenzus marginalno poveća sa 15.300 na 16.300 dinara. Ukupan efekat ovih mera biće rasterećenje privrede za oko devet milijardi dinara u 2020. godini, pri čemu će rasterećenje zarada u najvećoj meri biti proporcionalno.

Fiskalni prostor koji bi se mogao iskoristiti za smanjenje poreza u 2020. godini iznosi oko 20 milijardi dinara. Međutim, ukoliko se usvoji rebalans budžeta za 2019. godinu koji predviđa rast plata u državnom sektoru osetno iznad očekivane stope privrednog rasta – fiskalni prostor za smanjenje poreza će praktično biti prepolovljen (na oko 10 milijardi dinara).

U Fiskalnom savetu smatraju da ekonomski nije opravdano koristiti ograničen budžetski prostor za smanjenje stope PDV-a, kao i da nema indicija da trenutna stopa poreza na dobit preduzeća od 15 odsto, koja je usklađena sa prosekom regiona, predstavlja značajnu prepreku privrednom rastu u Srbiji. Štaviše ni velika smanjenja ovog poreza u periodu do 2012. godine nisu rezultirala osetnijim poboljšanjem privrednog ambijenta.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Fiskalni savet region Srbija poreske stope

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana