Posle ograničenja marži, lanci su se okrenuli proizvodima pod svojim imenima – jeftinijim, kvalitetnijim i sve popularnijim među kupcima koji traže dobru vrednost za novac
Otkada je vlada usvojila Uredbu o ograničenju marži na najviše 20 odsto za 23 grupe proizvoda, potrošači se najviše interesuju za akcijska sniženja i programe lojalnosti koje su do tada imali u trgovinama. Iako se na samom početku, dok se trgovci nisu prilagodili novim merama, govorilo da su sniženja i razni popusti znatno smanjeni, da su i promocije izostajale, situacija je tri meseca kasnije, drugačija, piše Politika.
Trgovci su se uglavnom okrenuli proizvodima privatne robne marke sa kojom sada sprovode i akcije. Reč je o artiklima koje se proizvode pod njihovom robnom markom i koji su ranije bili značajno jeftiniji u svim trgovinama, ali su posle dostigli cene brendova. Inače, privatne robne marke su praktično nova strategija poslovanja trgovaca koji su od uvođenja uredbe police popunili sa ovim proizvodima u većini kategorija. Ovi proizvodi više nisu samo „jeftinija alternativa” poznatim brendovima, nego su postale jedan od ključnih stubova strategije velikih trgovinskih lanaca.
Za trgovce one predstavljaju način da se izdvoje na tržištu koje je sve konkurentnije i u kojem su marže na standardne brendove pritisnute i od strane proizvođača i od regulatora.
Zašto je ovo trgovcima trenutno isplativije?
Na taj način mogu da kontrolišu marže, jer u slučaju privatne robne marke oni kontrolišu dobavljače, cenu i pozicioniranje, čime zadržavaju veći deo zarade nego u slučaju prodaje poznatih brendova. Računaju i na lojalnost kupaca, jer se pokazalo da, kada se potrošač navikne na ove artikle, jer mu odgovara po kvalitetu, ceni i ukusu, on se vraća tom proizvodu i istom lancu, jer konkurencija nema isti u ponudi.
S druge strane, u slučaju privatne robne marke, trgovci mogu da brže reaguju na trendove u razvoju asortimana. Pa tako brže izbacuju bezglutenske, proteinske, bioproizvode u zavisnosti od potrebe, jer velike industrije sporo menjaju linije, a privatne marke mogu da se razvijaju brže.I za razliku od perioda kada su ovi proizvodi bili uglavnom jeftine zamene poznatim brendovima, sada su i oni razvijeni u različitim kategorijama.
Danas postoje čak tri nivoa i to osnovni i najjeftiniji, namenjeni kupcima koji štede, srednji čiji je kvalitet približan poznatim brendovima, ali jeftiniji. I na kraju premijum privatna marka - proizvodi sa dodatom vrednošću poput „organsko”, „tradicionalno”, „zanatsko”, koji grade „prestiž” samog lanca.
- Privatne marke su u poslednje tri godine značajno porasle, naročito u kategorijama osnovnih namirnica (mleko, brašno, šećer), proizvoda za higijenu, kao i kafa i slatkiši. Rast njihove prodaje nije samo izazvan ograničavanjem marži nego više za pad kupovne moći i potrebu domaćinstava da kontrolišu troškove. Međutim, potrošači su danas i više informisani – sve više gledaju sastav i poreklo, pa su privatne marke morale da podignu kvalitet da bi ostale konkurentne - kaže naš sagovornik iz jedne velike trgovine.
PREPORUKA
Zašto veliki evropski maloprodajni lanci zaobilaze Srbiju?
analiza
Šta je Mađarima i Rumunima donelo ograničavanje trgovinskih marži koje uvodi Srbija
analiza
Lista top 10 trgovinskih lanaca na Zapadnom Balkanu
analiza
Nedavno je posle sastanka resornog ministarstva i proizvođača, jedan od predstavnika velike industrije za naš list nezvanično izjavio da se vlasnici velikih brendova pribojavaju da bi, ukoliko se nastave pritisci na marže, privatne robne marke mogle da ih istisnu sa polica. Iako je teško poverovati u tako nešto, jer potrošači su vremenom postali vezani za brendove, upravo premijum privatne robne marke mogu da budu ozbiljna konkurencija.
Ključni razlozi nisu samo kvalitet ili pakovanje nego i cena jer su oni u proseku jeftiniji od 15 do 30 odsto. S druge strane, više ne važi pravilo da „jeftinije znači lošije”, a marke za trgovce uglavnom proizvode isti fabrički kapaciteti koji prave i brendirane proizvode, samo pod drugim oznakama.
Kako je u Evropi?
Prema evropskim statističkim podacima, privatne robne marke su prošle godine ostvarile udeo od oko 39,1 odsto ukupnog maloprodajnog prehrambenog segmenta. Navodi se i da su u istom periodu ostvarile više od 350 milijardi evra prodaje u tim zemljama. U nekim zemljama poput Švajcarske je udeo veći od 50 odsto, ali se očekuje da će ukupan udeo do 2030. godine biti 42 procenta. Evropa je, inače, najrazvijenije tržište privatne robne marke u svetu. Prema našim podacima, Srbija ide u tom smeru i vreme će pokazati koliko će kupci prihvatiti ovu promenu.
Ostavi komentar