Privredni rast u 19 zemalja evrozone beleži usporavanje i u trećem kvartalu, sa rastom od 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je inflacija ubrzala u oktobru i dostigla novi rekord od 10,7 odsto, pokazuju danas objavljeni podaci evropske statističke agencija Eurostat
Privreda u zemljama evrozone se pokazala izdržljivijom nego što se očekivalo u kvartalu od jula do septembra uprkos ubrzanom rastu cena, podstaknutim ratom u Ukrajini, ali jača rizik od recesije.
Ipak, pokazatelji koji su bolji od očekivanihipak se smatraju samo znakom predaha, pošto cene nastavljaju da rastu uz rat u Ukrajini i energetsku krizu, a drugi indikatori već ukazuju na pad ekonomske aktivnosti, navode stručnjaci.
"Ne radi se više o tome da li ćemo ući u recesiju već koliko će ona biti duboka... recesija ove zime u evrozoni neminovno predstoji", upozorili su analitičari iz firme Oksford Ekonomiks.
Godišnja inflacija dostigla je 10,7 odsto u oktobru, a u septembru je bila 9,9 odstoi već tada najviša od kada je počelo vođenje statističkih podataka 1997. godine.
Francuska koja je uvela mere za zaštitu potrošača, beleži najmanju inflaciju u Evropi (7,1 odsto), po usaglašenim podacima Eurostata.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Nemačka inflacija u oktobru je 11,6 odsto. Baltičke zemlje, posebno izložene posledicama rata u Ukrajini, imale su najveću inflaciju koja je dostigla 22,4 odsto u Estoniji, 22 odsto u Litvaniji i 21,8 odsto u Letoniji.
Podaci Eurostata pokazuju da inflaciji uz cenu energenata doprinose i cene hrane, alkohola i duvana koje su skočile 13,1 odsto, dok su cene energenata porasle astronomskih 41,9 odsto.
Ekonomisti kažu da su više cene glavni razlog za usporavanje privrede i mnogi predviđaju da će privredna aktivnost da se smanji ne samo poslednjih meseci ove godine. već i u prvom delu iduće.
Viša inflacija je dovela do toga da Evropska centralna banka povećava kamatne stope najbržim tempom u svojoj istoriji: dva povećanja od tri četvrtine procentna poena 8. septembra i 27. oktobra. To je podiglo cene kredita za kompanije i države, i podstaklo zabrinutost da će borba protiv inflacije naškoditi privrednom rastu.
Vlada Republike Srbije bi trebalo da doneze odluku o sprečavanju uticaja uvezene inflacije. Trebalo bi da zabrani primenu odluka FEDa i ECB o povećanju referentnih kamatnih stopa dok traje rat u Ukrajini.
Trenutno svi korisnici kredita u Srbiji finansiraju rat u Ukriajini, štampanje novca bez pokrića zarad kupovine oružja.