Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 16.11.2021 15:55        


Da li će klasična štednja opet postati isplativa?

"Rast kamata može da se očekuje za nešto manje od godinu dana"

Niske kamate na štednju u bankama i više nego stidljive najave za ovogodišnju Nedelju štednje ipak ne sprečavaju jedan značajan broj naših sugrađana da i dalje polažu novac na klasičnu oročenu štednju u bankama širom Srbije.

Ipak, postoje najave da će kamate rasti širom sveta. Realno gledano - teško da mogu biti niže od sadašnjih, a ovaj trend bi mogao da se prekine.

Kada će se to dogoditi, kako će to uticati na štednju građana i rate kredita koje otplaćujemo i kakva je budućnost štednje u bankama, otkriva nam Nenad Gujaničić, prvi broker investiciong društva Momentum


Koliko je realno očekivati da se štednja u klasičnom smislu vrati “na velika vrata” (ili da se vrati uopšte) u naše živote?


- Situacija u kojoj građani i privreda nisu motivisani da štede s obzirom na aktuelno stanje sa kamatama je izuzetno štetna jer bez akumulacije ušteđenih sredstava nema ni budućih ulaganja, samim tim i većeg privrednog rasta. Stanje izuzetno niskih kamata će se izvesno promeniti u bliskoj budućnosti, i to ponajpre vođeno promenama od strane američke centralne banke. Aktuelne prognoze govore da je od početka dizanja kamata FED (centralna banka SAD) udaljen manje od godinu dana, a s obzirom na veliko ubrzanje inflacije ova promena monetarne politike možda se desi i ranije. Rast kamata u ključnim svetskim privredama odraziće se i na naše građane, kako deponente tako i dužnike, ali te promene svakako neće biti brze i nagle - istakao je na početku Gujaničić.

Šta ova “smrt štednje” znači za same banke i njihovo poslovanje?

- Niske kamate generalno čine nepovoljan privredni ambijent bankama jer nisu samo niže kamate na depozite već i kamate na kredite koje banke plasiraju. Stoga je kamatna marža koja predstavlja glavni izvog prihoda klasičnih komercijalnih banaka beležila pad tokom prošlih godina, istina ne tolikom brzinom koliko su se srozale kamate na štednju. Rast kamata banke svakako sa nestrpljenjem očekuju jer će imati više prostora za ostvarivanje većih marži, ali takođe veće kamate će značiti i teže servisiranje kredita od strane njihovih klijenata, pa je moguć rast nenaplativih kredita.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Koliko alternative štednji, koje smo pomenuli u prethodnom tekstu, odvlače ljude od klasične štednje?

- Domaći građani su prilično privrženi štednji u bankama što najbolje pokazuje činjenica da je štednja u apsolutnom iznosu rasla svih godina kada su kamate beležile silazni trend. Ovo je delimično posledica činjenice da su kamate bile prilično visoke u prethodnom periodu sve do početka svetske finansijske krize, ali i okolnosti da su domaći građani prilično ekonomski i finansijski needukovani pa se drže najprostijih oblika ulaganja. Stoga je teško reći da alternativni vidovi ulaganja mogu odvući veći broj deponenata naročito onih koji raspolažu skromnijim sredstvima i koji se teško mogu prebaciti na nekretninsko tržište kao drugi najčešći oblik ulaganja na ovdašnjem tržištu.

Kada je zapravo započeo ovaj trend po kome štednja nije isplativa, makar u Srbiji?

- Već sa izbijanjem svetske finansijske krize i postepenim gomilanjem loših kredita u bilansima banaka počelo je erodiranje kamata koje su banke nudile deponentima. Veoma brzo banke su se suočile sa ogromnom količinom nenaplativih kredita pa je to bio njihov glavni poslovni fokus, dok su novi plasmani, samim tim i agresivno privlačenje depozita, bili u drugom planu. Nekadašnje kamate na valutne depozite od 8-9 procenata veoma brzo su se istopile, a poslednjih 4-5 godina govorimo o kamatama na štednji koje su veoma blizu nultog nivoa.

Koliki je uopšte potencijal za štednju u društvu u kome ljudi često jedva sastavljaju kraj s krajem i gde nema uslova da se nešto “ostavi sa strane”, što je preduslov svake štednje?

- Domaća štednja od oko 1.700-1.800 evra po stanovniku iako konstantno raste prilično je niska, a o nemogućnosti širokih slojeva stanovništva da štede najbolje govori struktura apsolutne štednje u kojoj dominiraju krupni depoziti koji se nalaze u rukama relativno malog broja štediša. Ovakva situacija će verovatno potrajati barem u narednih nekoliko godina odnosno sve do situacije kada privredni rast i ostale društvene okolnosti dozvole formiranje srednje klase u društvu koja bi trebalo da postane nosilac štednje - zaključio je Nenad Gujaničić.

Formular za Kamatica savetnika






Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja





Nakon popunjenog formulara će vas kontatirati Kamatica savetnik sa kojim možete porazgoravati bez ikakve obaveze.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
klasična oročena štednja skuplji krediti štednja novca nedelja štednje 2021 rast kamatnih stopa fed federalne rezerve Nenad Gujaničić krediti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana