Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 09.11.2021 15:55        


Tek nekoliko banaka oglasilo je posebne ponude za nedelju štednje i to dosta stidljivo. Građani koji i dalje žele da oroče novac na klasičan način se pitaju da li je ove godine uopšte bilo Nedelje štednje

Nedelja štednje nikad nije prošla tiše: Da li postoji alternativa i koliko se isplati?


Činjenica je da se Nedelja štednje već godinama proglašava "mrtvom". Činjenica je i da, makar ove godine, banke gotovo da ni ne oglašavaju neke posebne uslove za polaganje depozita u domaćoj i stranim valutama. 

Te dve stvari čine da čak i oni koji žele da oroče neki novac - ne znaju gde to da urade.

U takvoj situaciji, većina onih koji mogu da oroče ili nekako ulože svoj kapital, traži alternativu klasičnoj oročenoj štednji. Zbog toga ove godine, umesto da pričamo o ponudi štednje banaka - razmatramo njene alternative.

Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum, analizira da li će se ovakav trend "nepostojeće" štednje uskoro promeniti, a daje i odgovor na pitanje da li zaista postoji isplativa alternativa.

Da li će se u dogledno vreme promeniti sadašnji trend da je bolje investirati u nekretnine nego štedeti u banci?

- Bankarske kamate i trendovi na tržištu nekretnina su prilično povezane pojave. Veliki doprinos galopirajućem rastu nekretnina dale su niske kamate na štednju koje su, pak, posledica aktuelne monetarne politike ključnih centralnih banaka. Stoga će se ovaj trend promeniti tek sa rastom kamata u ključnim svetskim privredama (SAD i evrozona, pre svega), a glavni faktor koji će ovu promenu prouzrokovati jeste inflacija koja je već stigla na prilično zabrinjavajuće nivoe od 4-5 odsto. Prilično je realno da kamate počnu postepeno da se povećavaju već sredinom naredne godine, ali će centralne banke svakako biti oprezne u ovom poslu kako ne bi ugrozile oporavak privredne aktivnosti - započeo je Gujaničić.

Da li i kada mogu da zažive alternativni investicioni fondovi kod nas?

- Kada govorimo o investicionim fondovima, treba najpre reći da se kod nas generalno nije zapatio ovaj način investiranja, ako ne računamo gotovinske investicione fondove koji imaju koliko-toliko solidnu imovinu. Ove vrste finansijskih institucija nude prinose koji su neznatno bolji od aktuelnih kamata na štednju, mahom su naslonjeni na banke, pa stoga ne čudi njihov kontinuirani rast. Sve druge vrste fondova predstavljaju puku ikebanu na tržištu, a to je nalažalost slučaj i sa alternativnim investicionim fondovima koji su dobili regulatorni okvir, čime je ispunjen zahtev EU gde se verovatno završavaju ambicije ovdašnjih kreatora zakona.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Koliko su zaista plemeniti metali, tj. njihova kupovina dobra investicija, pošto se i ovaj trend pojavljuje kao alternativa klasičnoj štednji?

- Zlato kao najpoznatiji plemeniti metal sa izbijanjem pandemije je dobilo na atraktivnosti i dostiglo istorijski maksimum u avgustu prošle godine kada je postalo očito da prvi pandemijski talas neće biti sve što ćemo videti od ove pošasti. Međutim, već sa pronalaskom vakcine i smanjivanjem neizvesnosti, zlato je u velikoj meri izgubilo na atraktivnosti pa su se „istopili“ pandemijski dobici i sada se nalazi negde na nivou marta-aprila 2020. godine. I razvoj kripto tržišta i velikog broja kriptovaluta delimično je doprineo odvlačenju pažnje sa zlata, a svakako će se ovaj trend nastaviti ukoliko uđemo u period viših kamata kada će na atraktivnosti dobiti finansijski instrumenti koji donose kamatu.

Kakve još alternative bi štednja mogla da dobije u budućnosti?

- Kada je u pitanju domaće tržište, broj alternativa je zaista skroman pre svega usled nerazvijenosti domaćeg tržišta kapitala. Inostrano tržište nudi pregršt portfolio alternativa ali za iole smisleniju aktivnost neophodno je posedovanje barem osnovnih ekonomskih i finansijska znanja. To mogu biti klasični dužnički instrumenti (državne, municipalne, korporativne obveznice), akcije ili ETF-ovi koji predstavljaju finansijske instrumente koji investitoru nude dobru diversifikaciju na tržištu i za relativno male iznose sredstava.

Da li se i dalje isplati ulagati u državne obveznice?

- Državne obveznice nude prilično niske prinose s obzirom na aktuelnu situaciju sa globalnim kamatama. Prednosti ove vrste ulaganja su nizak rizik i odsustvo troška plaćanja poreza, ali je malo verovatno da bi ove hartije uz aktuelne prinose mogle privući veći broj, pre svega pojedinačnih investitora. Svakako, pojedine klase investitora (penzioni fondovi, osiguranja) su prosto prinuđene da kupuju ove dužničke hartije makar prinosi bili i na nižem nivou od aktuelnih. Nažalost, građani će ostati i dalje minorni učesnici na ovom tržištu, a ostaje žal što država nije umela ranije da animira deponente u obostranom interesu - zaključio je Nenad Gujaničić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kriptovalute plemeniti metali državne obveznice investicioni fondovi momentum Nenad Gujaničić alternativa štednje Nedelja štednje

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana