Proizvođači šećerne repe u Srbiji suočeni su s velikim gubicima zbog ekstremne suše koja je ove godine prepolovila prinose
Mnogi ratari razmišljaju o odustajanju od gajenja ove kulture, tvrdeći da je proizvodnja postala neisplativa.
Zlatko Periša, ratar iz Torka, očekuje svega 25 do 30 odsto prinosa u odnosu na prosečne godine, a prinos je toliko nizak da se repa jedva može nazvati "debljom od šargarepe". Periša, koji je prošle godine zbog gajenja repe izgubio 60.000 evra, kaže da ju je ove godine posejao samo da bi pokrio preostale dugove prema šećeranama. Upozorava da će doći vreme kada niko neće hteti da obrađuje zemlju i dodaje da trenutno jedinu zaradu ostvaruje od ovčarstva.
Skupi repromaterijal i nedostatak pomoći
Iako postoje kanali za navodnjavanje, ratari ne očekuju pomoć države. Zlatko Periša ističe da je za sistem za navodnjavanje potrebno oko 40.000 evra, a povoljnih kredita nema. Dodatni problem predstavlja rast cena repromaterijala. Periša navodi da su se cene mineralnog đubriva i uree značajno povećale, dok ratarski proizvodi pojeftinjuju. Po njegovim rečima, najveći gubitnici su proizvođači i potrošači, a najveći profiteri trgovci i vlasnici silosa.
Ratar Goran Filipović iz Kisača potvrdio je sličnu situaciju. On ne očekuje više od tri tone prinosa po hektaru, u odnosu na prošlogodišnjih sedam do osam tona. Filipović objašnjava da je koren repe, umesto da dostigne težinu od jednog do dva kilograma, zbog suše ostao tanak, nalik na šargarepu.
Ova teška situacija navodi ratare na razmišljanje o budućnosti. Iako mnogi od njih, poput Periše, vole svoj posao, ističu da se "od ljubavi ne živi" i da je proizvodnja sve manje održiva.
Ostavi komentar