Mnoga od njih već su smanjila zarade, najčešće u rasponu od 10 do 20 odsto, a bilo je i privrednika koji su morali da idu i na drastičnije rezanje – do 30 procenata. Mnoga su istovremeno otpuštala ljude i prema zvaničnim podacima, bez posla je u periodu od marta do sredine juna ostalo oko 15.000 radnika. Otkaza ima i dalje, najčešće za zaposlene na određeno, a od jula se očekuje i novi talas smanjenja zarada
Poslednji zvanični podaci govore da su plate već manje. Iako zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, prosečna aprilska plata manja je od martovske za oko 750 dinara , i to je cena posledica po privatni sektor i uvođenja vanrednih mera koje su praktično zamrzle celu ekonomiju. Prosečna zarada u aprilu je iznosila 58.932 dinara, a u martu 59.681 dinar.
Veće smanjenje zarada i masovnije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere
“Oni koji su morali da otpuštaju to su već učinili. Sada je ključ zadržati kvalifikovane radnike, jer kriza mora da stane, a u situaciji kada imate manje prihode, smanjenje plata moglo bi da bude ispred novih otpuštanja”, kaže nam jedan privrednik.
Veće smanjenje zarada i masovonije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere, odnosno isplata minimalaca. Poslednjih 30.000 dinara po radniku, država će isplatiti 7. jula, i to je ključni momenat kada će veliki broj preduzeća imati mnogo manje novca za plate.
Sada je pitanje hoće li firme kojima je državni minimalac bio deo plate ubuduće moći da isplate celu zaradu. Još veća dilema jeste šta će biti sa radnicima kojima je državna pomoć bila cela plata, a takvih je najviše bilo u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, poljoprivrede, u proizvodnji…
Na ozbiljnom udaru je i auto industrija. Menadžment kragujevačkog “Fijat Krajslera” morao je u nekoliko navrata da ide na nepopularne mere – zbog nedostatka posla još početkom juna odlučio je da se prinudni odmori za blizu 2.400 zaposlenih u toj kompaniji produže do 12. juna.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
“Ističe državna pomoć”
Privrednici su se obradovali kada je Vlada Srbije objavila da će pomoći privredu i građane sa 5,1 milijrdu evra jer su mislili da je to „puno para“. I jeste pomoć bila dobra i izdašna, ali danas, kada mere ističu, to zvuči mnogo drugačije. Sada se ispostavilo se da je, osim pomoći u tri minimalne zarade, ostatak podrške u dve milijarde evra garancija za kredite, a oni se ne mogu dobiti po lakim uslovima“, rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.
Banke, prema njegovim rečima, traže skoro iste uslove kao i za kredite bez garancije jer država garantuje za 80 odsto iznosa dobijenih sredstva, a ostatak je rizik banke.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže da nije lako ni radnicima ni poslodavcima.
“Oko 200 do 300 radnika dnevno u Srbiji ostaje bez posla. Mahom su to radnici koji su imali ugovore na određeno. Pitanje je šta će biti kada se završi isplata minimalca za više od milion radnika”, kaže Savić za Blic.
Kako ocenjuje, ova kriza će biti neuporedivo veća nego što se u martu očekivalo.“Srbija nije izolovano ostrvo pa da sada ovde bude dobro, a da cela Evropa bude u minusu. Mi uveliko zavisimo o EU, a njihova kriza u proizvodnji je i naša, a to znači i manje plate i više otkaza “, kaže Savić.
Ostavi komentar