Na ovakav korak poznavaoci prilika kažu Mađarska se odlučila u trenutku kada je imala godišnju inflaciju višu od sedam odsto što je bilo duplo više nego u većini zemalja Evropske unije.
Krediti sa nižim kamatama za najsiromašnije, olakšice pri kupovini ogreva, ograničavanje trgovinskih marži, olakšice kod izvršenja..., samo su neke od "čudesnih ekonomskih mera" koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a sve po ugledu na one koje su uveli Mađari i Rumuni 2023. i produžavaju ih na svakih šest meseci u cilju suzbijanja inflacije.
Na ovakav korak poznavaoci prilika kažu Mađarska se odlučila u trenutku kada je imala godišnju inflaciju višu od sedam odsto što je bilo duplo više nego u većini zemalja Evropske unije. Prema mađarskom ekonomskom programu, sniženo je oko 30 proizvoda iz svakodnevne upotrebe, odnosno marže u trgovinama su spuštene na 10 odsto.
- Iako s očekivalo da će cene će pasti za 50 procenata to se naravno nije dogodilo. Bilo je smanjenja, ali za oko 16 odsto, inflacija je malo pala, ali su trgovci taj gubitak nadoknadili povećanjem cena drugih proizvoda. Svako ograničenje cena, posle ukidanja mera dovodi do novih poskupljenja ili vraćanje na prethodne iznose, odnosno one pre pojeftinjenja. Nikada to nije donelo neke rezultate i to su dokazale akcije" Bolja cena" i "Najbolja cena" - rekla je ekonomski analitičar Radojka Nikolić za TV Nova.
Namirnice sa spiska nestajale čim bi se pojavile na rafovima i mere nisu zaštitile najsiromašniji sloj stanovništva. Rešenje je smatra Nikolićeva, više igrača na tržištu, jer samo konkurencija može da snizi cene.
- Niko neće dozvoliti da mu roba stoji u magacinima. Kada imate veću ponudu država nema potrebe da se meša - smatra ona. - Naše društvo je podeljeno ne samo po političkoj, već i materijalnoj osnovi. Imamo mali krug ljudi koji su ultrabogati i sve veći broj siromašnih. Da bi imali društvo sa jakom srednjom klasom neophodna nam je drugačija ekonomska politika. Efekti ovakvih akcija su kratkoročni.
Goran Kovačević, suvlasnik trgovinskog lanca Gomex navodi da je scenario ograičavanja trgovinskih marži već viđen i da je postojao i pred izbore pre 15 godina, kada je Demokratska stranka to radila i nije se dobro završilo po njih.
- Ove mere će biti žestoke i imaće dugoročno negativne posledice ne samo po trgovinske lance, već po celu privredu. Na cenu jednog proizvoda utiču proizvođači sa svojom cenom, trgovci maržama i država porezima. Činjenica je da na kulenu, koji je često tema ovih dana, trgovci imaju malu zaradu, kao i na svežem mesu, gde rade gotovo na nuli, ali zato kod uvoznih proizvoda uzimaju više nego što treba - smatra Kovačević.
On dalje objašnjava da su sve prethodne sprovedene u vreme kada nije bilo tolikog pritiska i imale su skroman propagandi učinak. Sada je, po njemu, drugačiji trenutak:
- Ovo je usmereno protiv trgovine i preliće se na sve elemente sistema, a najveći udar kasnije će osetiti mali srpski proizvođači.
Kovačević je naglasio da bi nam trebalo više organizacija potrošača, kakva je, recimo, Efektiva. Njihova uloga bi treballo da bude da utvrde ko nije korektan na tržištu.
Trenutna situacija po njemu može da se reši rešavanjem tri stvari:
- Prvo, neophodan nam je realan kurs dinara, jer on sada podstiče uvoz, a onemogućava izvoz. Druga stvar je neefikasna javna potrošnja, odnosno državne investicije koje su duplo skuplje nego što su u drugim zemljama i monopoli koji sprečavaju razvoj drugih aktera na tržištu - zaključuje suvlasnik Gomexa.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Dejan Šoškić koji smatra da lek za visoke cene nije kontrola marži i kamata, već jačanje konkurencije i funkcionisanje institucija koje će suzbiti monopole i osloboditi tržište.
- Najave "ekonomskih mera" koje se svode na državni pokušaj uticaja na cene (marže, kamate), s očekivanjem da se time rešavaju neki realni ekonomski problemi, pokazuju da predlagači ne razumeju makroekonomiju. Problem visokih cena rešava se jačanjem konkurencije i otklanjanjem monopolskih položaja na tržištu. Svako administrativno ograničavanje cena po pravilu vodi manjoj ponudi proizvoda i usluga, čije su cene ograničene, i kompenzaciji gubitaka ponuđača kroz rast cena proizvoda i usluga čije cene nisu ograničene - naveo je bivši guverner NBS za N1.
Lek za visoke cene leži, prema njegovom mišljenju je u otklanjanju uskih grla i monopolskih struktura na tržištu, a za visoke cene u maloprodaji mogu biti odgovorni i monopoli u veleprodaji, transportu, skladištenju i uvozu:
- Taj problem ne bi postojao da dobro rade državne institucije: robne rezerve, Komisija za zaštitu konkurencije, tržišne inspekcije, privredni sudovi.
Ostavi komentar