Valutna klauzula u poslovanju sa bankom se najčešće vezuje za kredite. To je instrument obezbeđenja za banku kojim se ona štiti od gubitka vrednosti domaće valute, a praktično znači da se kredit koji banka daje veže za vrednost jedne strane valute, najčešće evra ili švajcarskog franka.
Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izražava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i plaćanju svake rate iznos u stranoj valuti preračunava u dinare.
Pretpostavimo da vam je potrebno da pozajmite od banke 1.000 evra. Vi ćete ih dobiti, ali u dinarskoj protivvrednosti, a rata određena u evrima biće preračunata u dinare. Kao što odobreni kredit dobijate u dinarima, tako ćete i obaveze po tom kreditu, tj. rate, vraćati u dinarima.
KAKO SE VRŠI PRERAČUN STRANE VALUTE U DINARE?
Iznos dinara koje ćete dobiti od banke i visina rate koju ćete plaćati banci utvrđuju se primenom određenog deviznog kursa, koji može biti kupovni, srednji ili prodajni. Drugim rečima, ukoliko vaša rata iznosi 50 evra, ona u dinarskoj protivvrednosti iznosi 50 evra pomnoženo sa kursom evra koji je ugovoren (kupovni, srednji ili prodajni).
Devizni kurs se menja svakodnevno, što utiče na visinu vaše rate u momentu kada dospeva na naplatu.
Koji će se kurs primeniti za preračun strane valute u dinare određeno je ugovorom o kreditu. Obratite pažnju na taj deo ugovora. Nije redak slučaj da banke pri isplati kredita primenjuju kupovni (niži) kurs, a pri obračunu visine rate prodajni (viši) kurs. To predstavlja dodatni skriveni trošak za vas prilikom svake otplate. Da li se i vaša plata usklađuje sa određenom valutom?
KAKO SE ZAŠTITITI OD DEVIZNOG RIZIKA?
Jedini pravi način zaštite od deviznog rizika jeste da prihod (platu, penziju i dr.) ostvarujete u istoj valuti u kojoj ste se i zadužili.
Međutim, s obzirom na to da većina građana ne ostvaruje prihode u stranoj valuti, potrebno je da se informišete koji se kurs (kupovni, srednji ili prodajni) primenjuje pri obračunu i plaćanju rata, da biste mogli da sagledate da li će vaši prihodi moći da „pokriju“ i eventualno povećanje rate.
ZADUŽIVANJE U RAZLIČITIM VALUTAMA
Krediti sa valutnom klauzulom mogu biti, na prvi pogled, privlačni pre svega zbog niže kamatne stope. Međutim, oni istovremeno nose veći rizik i podrazumevaju veće troškove zbog nepredvidivih valutnih kretanja.
Takvi krediti se otplaćuju u dinarima zavisno od kretanja kursa ugovorene valute, kao i promena referentne kamatne stope (EURIBOR, LIBOR).
Ono što je uočeno u zemljama srednje i istočne Evrope jeste rastući trend zaduživanja u valutama kao što su švajcarski franak i japanski jen. Razlog tome je što se krediti indeksirani u tim valutama nude sa nižim kamatnim stopama u odnosu na kredite indeksirane u evrima. U našoj zemlji banke odobravaju kredite indeksirane u evrima i švajcarskim francima.
Međutim, treba imati u vidu da niža kamatna stopa u trenutku zaključivanja ugovora ne znači da je takav kredit i povoljniji. Treba uzeti u obzir i period otplate kredita, kao i kretanje i promenu rasta kursa evra i švajcarskog franka u odnosu na dinar.
Tako, na primer, u poslednjih šest godina najpovoljniji su bili krediti indeksirani u američkim dolarima. I pored najviših kamatnih stopa ti krediti su se pokazali kao povoljni jer je američki dolar depresirao u odnosu na dinar blizu 16%.
IMAJTE U VIDU
Svako zaduživanje u stranoj valuti nosi rizik od promene deviznog kursa i referentne kamatne stope za valutu (EURIBOR, LIBOR).
Zbog toga je bitno da, čak i ako ste doneli odluku o uzimanju kredita sa valutnom klauzulom, dobro razmislite u kojo valuti da se zadužite. Idealno bi bilo da to bude ona valuta u kojoj ostvarujete prihode.
Ukoliko ste već zaduženi, i manja promena kamatnih stopa i deviznih kurseva može znatno da optereti vaš kućni budžet.
Ostavi komentar