Od milijardi evra za reforme i projekte do pristupa velikim evropskim fondovima: Evo šta je Srbiji već dostupno, a šta bi donelo punopravno članstvo
Kada se govori o evropskim integracijama, najčešće se pominju pregovaračka poglavlja, reforme i uslovi koje Srbija treba da ispuni. Mnogo ređe se postavlja jednostavno pitanje: šta Srbija od Evropske unije dobija već danas, šta kao kandidat, a šta bi joj bilo dostupno tek kada postane članica? Odgovor je važan jer Srbija, iako nije članica EU, već koristi različite oblike evropske finansijske i programske podrške.
Šta Srbija već dobija?
Jedan od glavnih instrumenata je IPA III, kroz koji EU finansira projekte i reforme u oblastima poput vladavine prava, ekonomskog razvoja, obrazovanja, zelene i digitalne tranzicije i prekogranične saradnje. Srbija učestvuje i u programima EU kao što su Erasmus+, Horizon Europe, Creative Europe, Digital Europe i Connecting Europe Facility. Korisnici evropskih sredstava mogu biti državne institucije, kompanije, poljoprivrednici, studenti, naučnici, umetnici i organizacije civilnog društva.
Drugim rečima, evropske integracije nisu samo obećanje budućih koristi - deo njih građani i privreda mogu da koriste već sada.
Novi novac stiže uz nove uslove
Posebno važan je Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra za period 2024–2027. Srbiji je namenjena indikativna alokacija od 1,59 milijardi evra, kroz bespovratna sredstva i povoljne zajmove. Međutim, taj novac se ne dobija automatski. Isplate su povezane sa reformama koje je Srbija preuzela u svojoj reformskoj agendi. Evropska komisija proverava da li su obaveze ispunjene, a tek potom se sredstva oslobađaju.To znači da postoji jasna veza: Srbija sprovodi reforme - EU proverava rezultate - sredstva se isplaćuju.
A šta donosi punopravno članstvo?
Tu je razlika između kandidature i članstva posebno važna. Srbija kao kandidat može da koristi pretpristupne fondove i učestvuje u pojedinim programima EU, ali nema isti pristup celokupnom sistemu finansiranja kao država članica. Članstvom se, između ostalog, otvara pristup kohezionoj politici, jednom od najvećih investicionih mehanizama EU. Za period 2021 - 2027. za kohezione fondove izdvojeno je oko 392 milijarde evra, a novac je namenjen projektima iz oblasti infrastrukture, zapošljavanja, obrazovanja, energetike, zaštite životne sredine i razvoja regiona.
Zato kandidat i članica nisu u istoj poziciji: kandidat se postepeno približava evropskom tržištu i fondovima, dok članica u njima učestvuje kao deo zajedničkog sistema.
PREPORUKA
EU revizori digli uzbunu - Ne zna se gde su završile milijarde evra iz kovid fondova
analiza
Mađar razbio Orbana - Nova vlast u Mađarskoj otvara put milijardama iz EU
analiza
Od sutra nova pravila EU - Šta će biti sa domaćim proizvodima životinjskog porekla koje izvozimo?
vest
Gde odlazi evropski novac?
Upravo zbog toga važno je da građani mogu da prate ceo put evropskog novca - od reforme ili projekta, preko ispunjavanja uslova i kontrole, do isplate i konačnog rezultata. Nije dovoljno znati da je Srbiji dostupno 1,59 milijardi evra. Važno je znati koliko je novca zaista isplaćeno, za šta je namenjen, šta je zauzvrat urađeno i kakvu je korist doneo građanima.Transparentnost zato nije samo pitanje finansija. Ona omogućava da se jasno vidi veza između evropskih reformi i konkretnih koristi.
Srbija već dobija deo evropske podrške, ali punopravno članstvo donosi pristup znatno širem sistemu fondova, politika i zajedničkog tržišta. Upravo tu razliku građani treba da mogu jasno da vide i razumeju, prenosi eupravozato.
Ostavi komentar