Godinama kruži priča da se mali deo kuće ili stana može proširiti bez papira, ali pravila su drugačija. Čak i nekoliko dodatnih kvadrata može da napravi veliki problem.
Mnogi vlasnici kuća i stanova u Srbiji veruju da postoji „besplatnih” 10 ili 15 kvadrata koje mogu da dograde bez ikakvih dozvola i prijave. Ta priča godinama kruži među građanima, pa se mnogi odlučuju da prošire dnevnu sobu, naprave dodatno kupatilo ili zatvore terasu, uverenjem da za male radove niko neće tražiti papire. Međutim, pre nego što krenete po materijal i pozovete majstore, važno je znati - zakon ne poznaje takav izuzetak.
Za dogradnju stambenog prostora ne postoji „dozvoljeni minimum” ispod kojeg možete da gradite bez odobrenja.
Kratak odgovor na pitanje koliko kvadrata stambenog prostora možete da dogradite bez ikakve dozvole glasi - nijedan. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji Republike Srbije, svako proširenje postojećeg objekta kojim se povećava njegova površina, gabarit ili zapremina smatra se dogradnjom. To znači da je građevinska dozvola potrebna i za izgradnju nove sobe od 20 kvadrata, ali i za proširenje kupatila za svega nekoliko kvadratnih metara.
Drugim rečima, ne postoji zakonski prag od 5, 10 ili 15 kvadrata koji bi vlasniku omogućio da samostalno proširi stambeni prostor bez ikakve procedure. Ako se takvi radovi izvedu bez potrebnih papira, objekat može postati nelegalan, a investitor se izlaže riziku od inspekcijskih mera, uključujući i mogućnost naloga za uklanjanje bespravno izvedenih radova.
Odakle onda priča o „10 kvadrata bez dozvole”? Zabuna najčešće nastaje zbog pogrešnog tumačenja odredbi Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na jednostavne radove za koje nije potrebna građevinska dozvola. Međutim, ti izuzeci uglavnom nemaju veze sa dogradnjom zatvorenog stambenog prostora, piše Kurir.
Bez građevinske dozvole mogu se, u određenim uslovima, raditi objekti i intervencije poput:
- nadstrešnica manje površine (do 10 kvadratnih metara),
- određenih vrsta ograda, dečjih igrališta i dvorišnih staza,
- manjih pomoćnih sadržaja poput plastenika i dvorišnih elemenata.
Sve što menja izgled, površinu ili funkciju postojećeg stambenog objekta ulazi u drugačiji režim i zahteva odgovarajuću proceduru.
PREPORUKA
Koje objekte smete da rušite i bez građevinske dozvole?
vodic
Stanovi koji se u Srbiji najviše grade - Jedna stvar je svima presudna
vest
Gde svi grešimo pre izgradnje kuće? Čuveni majstor otkrio na šta najviše da obratimo pažnju
vest
Šta je sa garažom, šupom ili zatvaranjem terase?
Kod pomoćnih objekata procedura može biti jednostavnija, ali to ne znači da se mogu graditi potpuno bez papira. Za izgradnju garaže, ostave, drvarnice ili šupe, kao i za određene druge radove, potrebno je Rešenje o odobrenju izvođenja radova (poznato i kao postupak iz člana 145 Zakona o planiranju i izgradnji).
Ista pravila mogu važiti i kada želite da: zatvorite terasu ili lođu, napravite bazen, izgradite septičku jamu ili bunar, izvršite veću adaptaciju kojom se menjaju nosivi zidovi ili konstrukcija objekta. Ova procedura je jednostavnija od klasične građevinske dozvole, ali i dalje zahteva angažovanje ovlašćenog projektanta i podnošenje zahteva kroz elektronski sistem CEOP.
Mnogi vlasnici računaju da mala dogradnja neće biti primećena, ali posledice mogu biti ozbiljne. Nelegalno dograđeni delovi mogu predstavljati problem prilikom prodaje nekretnine, posebno ako kupac želi da koristi stambeni kredit. Banke mogu odbiti finansiranje objekta čiji kvadrati nisu upisani i legalni. Osim toga, bespravne dogradnje mogu otežati ili onemogućiti rešavanje pitanja priključaka, upisa objekta i kasnijih radova. Zato je pre početka bilo kakvog proširenja najbezbednije prvo proveriti situaciju kod arhitekte ili nadležnog organa za urbanizam. Nekoliko dana i trošak izrade potrebne dokumentacije mogu sprečiti mnogo veće probleme, kazne i troškove u budućnosti.
Ostavi komentar