Belex jednostavno nije ispratio svoje regionalne i globalne kolege
Iza nas je već neko vreme 2020. godina, po mnogo čemu „luda“ i jedinstvena u, nažalost, lošem smislu. Sve što se događalo širom planete uticalo je i na kretanja na svetskim berzama.
I pre nego što globalna pandemija punom snagom udarila u martu, bilo je velikih promena u ceni nafte, izazvanih sukobom na tom polju između Rusije i Saudijske Arabije, a koji je uticao i na situaciju u SAD. Kada je širom sveta krenulo zatvaranje skočila je tražnja za zlatom, što je trend koji se često javlja u vremenima krize i neizvesnosti.
Potom je usledio „svetski rad od kuće“, a to je dovelo do skoka akcija sada već svima poznatog ZOOM-a. Treba reći da je ovo generalno bila odlična godina za tehnološke aplikacije. Naravno, ne treba zaboraviti ni određene farmacetske kompanije, koje su zbog čitave pandemije ušle u priču oko proizvodnje vakcina.
Od sve ove dinamike naša, Beogradska berza – nije videla ništa. Čak je promet u 2020. godini bio neverovatnih 80% niži nego ranije. Zašto je to ovako i da li ima nade da će se stvari promeniti na bolje, analizira Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Šta je, po vašem mišljenju, glavni razlog za ovako drastičnu razliku u prometu na svetskim i na našoj berzi?
- Domaće berzansko tržište već duže vreme kuburi sa ogromnim strukturnim problemima koji se po pravilu najviše vide u kriznim situacijama. Iz godine u godinu sve je manji broj kvalitetnih investicionih alternativa na Beogradskoj berzi, prava manjinskih akcionara su hronično na veoma niskom nivou, pa otuda i ne čudi veoma niska likvidnost (niski prometi) koji dodatno odbijaju krupnije investitore. Tako se i u ovoj godini mogu na prste ruke nabrojati krupniji portfeljni investitori, dok je broj inostranih ulagača koji su pre desetak godina dominirali berzom više nego simobličan.
Da li na ovako stanje uticala “samo” kriza ili postoje i neki dodatni faktori zbog koje naša berza ne prati svetske trendove?
- Svakako je veoma teško porediti našu berzu sa svetskim pandanima ali je činjenica da mnogo zaostajemo i za regionalnim berzama poput zagrebačke i ljubljanske, dok je berza u Bukureštno mnogo razvijenija i od spomenute dve. Naša berza je ostala na tranzicionom nivou i nikada nije uspela da se profiliše kao mesto gde bi kompanije prikupile kapital i tako omogućile sopstveni rast i razvoj. Sve dok ova veza ne postoji, teško se može govoriti o pravom berzanskom tržištu, dok u osnovi ovog problema stoji nespremnost političkih I poslovnih elita da prihvate osnovno načelo berzanskog poslovanja, a to je polaganje računa.
Kako se ovako stanje na domaćoj berzi može promeniti? Da li je realno očekivati takvu vrstu promene u neko dogledno vreme?
- Izgubljeno poverenje se svakako ne može brzo vratiti čak i da se momentalno započne sa sprovođenjem neophodnih promena. Glavna prepreka je nepostojanje političke volje za obezbeđivanjem valjanog investicionog ambijenta u čijoj osnovi stoji ravnopravnost svih učesnika zasnovana na funkcionisanju institucija. Dakle, za funkcionisanje celog sistema nije dovoljna samo berza, već i valjane institucije poput regulatora, ali i efikasno funkcionisanja sudstva – zaključak je Nenada Gujaničića.
Ostavi komentar