Dok se u Evropi sve više zemalja suočava sa produženjem radnog veka zbog sve dužeg očekivanog životnog veka, Danska je napravila značajan korak - granica za odlazak u punu starosnu penziju podiže se na 70 godina za one rođene nakon 31. decembra 1970. godine.
Ovakva reforma stavlja Dansku na čelo EU po dužini radnog veka i otvara pitanje kako bi slična politika uticala na zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, gde je starosna granica za penziju i dalje 65 godina, a očekivani životni vek nešto kraći nego u zapadnoj Evropi.
Danski parlament prošle godine usvojio je propis kojim se granica za odlazak u punu starosnu penziju, za one rođene nakon 31. decembra 1970. godine, podiže na 70 godina. To znači da će Danac rođen prvog januara 1971. ili kasnije moći da se penzioniše tek 2041. godine.
Ovim potezom Danska će prestići Grčku i zvanično postati zemlja sa najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji. Još 2006. godine oni su povezali starosnu granicu za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom, a ovaj prag revidira svakih pet godina. Trenutno je granica na 67 godina, dok se predviđa da će nakon 2070. Danci moći da se penzionišu tek sa 74 godine.
U Grčkoj, gde će starosna granica 2030. godine biti 68,5 godina, radni vek će i dalje biti najduži u EU, i to pola godine duže nego u Danskoj. Penziona reforma koju je podržao danski parlament deo je sporazuma o socijalnoj pomoći iz 2006. godine, kojim se želi osigurati ekonomski održiv sistem socijalne zaštite prilagođavanjem granice za odlazak u penziju očekivanom životnom veku. Zagovornici ovog modela smatraju da je podizanje granice neophodno kako bi se očuvao penzioni sistem bez dodatnog opterećenja budućih generacija. Reformu su podržale sve vodeće danska parlamentarne stranke, smatrajući da kontinuirano pomeranje granice predstavlja društveno odgovorno prilagođavanje demografskim realnostima i preduslov za očuvanje danskog modela socijalne zaštite, odnosno za izbegavanje dodatnog pritiska na javne finansije.
PREPORUKA
Starosna granica za penziju postaje prošlost? Žene dobijaju posebne uslove
analiza
Pomera se granica za penzionisanje u Srbiji - Evo koja su nova pravila
vest
Stižu nova pravila za odlazak u penziju: Evo šta se menja pri podnošenju zahteva
vodic
Starosna granica za odlazak u penziju u 21. veku raste širom Evrope kao odgovor na povećanje očekivanog životnog veka i dužine vremena provedenog u penziji. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će se do 2060. godine granica u EU približiti 67 godina, a da će više zemalja preći granicu od 70 leta.
Evropljani žive sve duže
Prosečni očekivani životni vek u Evropskoj uniji za osobe rođene 2024. godine dostigao je 81,5 godina. To znači da sve veći broj stanovnika nakon sticanja starosne penzije provodi i više od 30 godina u penziji. Takav trend je pozitivan i poželjan, ali predstavlja izazov za postojeće penzione sisteme. Međutim, mnogi Danci upozoravaju da produžavanje radnog veka nije održivo i da treba razmotriti diferencirane penzione modele koji uzimaju u obzir radno okruženje i profesionalnu pozadinu. To što ljudi žive duže ne znači nužno da su duže zdravi i sposobni za rad.
- Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo da radimo doveka. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka još mnogo godina na tržištu rada. Možda ću morati da pronađem novo zanimanje - rekao je za danski javni radio radnik Tomas Jensen i dodao: - Fizički zahtevne poslove je teško raditi do 70. godine, pa starosna granica za penziju ne bi trebalo da bude ista za sve. Već sam imao operaciju kolena, ramena i leđa. Ceo život sam plaćao poreze. Trebalo bi da imam i vremena za decu i unuke.
Osim toga, Danci ni približno ne žive najduže u Evropi, dok im je radni vek najduži. Prema poslednjim podacima Eurostata, očekivani životni vek u Danskoj iznosi 82 godine, što je dve godine manje nego u Španiji i Švedskoj, ali tri godine više nego u Hrvatskoj, koja se, kao i većina novijih članica Evropske unije, drži granice od 65 godina.
Ostavi komentar