U ovoj evropskoj zemlji radi se 4 dana sedmično, a produktivnost nikad veća

Dok svet raspravlja o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, Holandija je ovaj koncept već usvojila, i to skoro neprimetno

Prema podacima Eurostata, prosečna radna nedelja u ovoj zemlji traje samo 32,1 sat, što je najkraće u celoj Evropskoj uniji. Ključ uspeha krije se u "holandskom modelu" koji je nastao još osamdesetih godina prošlog veka.

Evolucija modela: Od pola radnog vremena do visoke produktivnosti

Holandski model je započeo sa masovnijim ulaskom žena na tržište rada, uglavnom kroz skraćeno radno vreme. To je stvorilo tzv. "model jednog i po hranitelja", gde je muškarac radio puno radno vreme, a žena pola. Vremenom su i muškarci, posebno oni sa malom decom, počeli da rade manje, pa je radna nedelja od četiri dana postala uobičajena.

Ono što iznenađuje je da kraće radno vreme nije uticalo na ekonomski učinak. Naprotiv, Holandija je jedna od najbogatijih država EU, a tajna leži u visokoj produktivnosti po radnom satu i visokoj stopi zaposlenosti, koja iznosi 82 odsto radno sposobnog stanovništva.

Prednosti i izazovi holandskog modela

Iako Holandija pokazuje da je moguće raditi manje, a biti ekonomski uspešan, model nije savršen. Žene i dalje češće rade skraćeno, što utiče na njihov profesionalni napredak. Rezultat toga je da samo 27 odsto menadžera u Holandiji čine žene, što je jedan od najnižih procenata u zemljama OECD-a. Takođe, ekonomija se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, posebno u prosveti.

Zaključak "Fajnenšl Tajmsa" je da četvorodnevna radna nedelja nije ni "put u raj" niti "ekonomska katastrofa". Holandski primer pokazuje da je rad moguće organizovati na različite načine, u skladu sa vrednostima i prioritetima društva.