U Srbiji se godišnje izgubi 230 miliona kubika vode za piće

U 2018. godini u distribuciji vodoprivrede Srbije je izgubljeno 230 miiliiona m3 vode za piće, odnosno više od 35% proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima

Glavni razlog za to je zastarelost vodovodne infrastrukture, rekao je Duško Pejović, predsednik Državne revizorske insitucije na danas održanoj konferenciji za medije na kojoj je predstavljen izveštaj o "Svrsihodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom"

Prema njegovim rečima, Beograd na godišnjem nivou gubi 33% vode u sistemu, a kada bi ove gubitke smanjili za samo 10% godišnje, na taj način bi mogla da se obezbedi voda za grad veličine Subotice.

- Procena je da se godišnje po tom osnovu gubi više od 10 milijardi dinara prihoda preduzeća koja obavljaju delatnost vodosnabdevanja. Gubici se mogu smanjiti investicijama, popravkom vodovodne infrasturkture, a potrebno je 800 mil EUR, ili povećanjem efikasnosti vodovodnim preduzeća - rekao je Pejović.

Inače, prosečna starost vodovodne mreže u Nišu, Prokuplju i opštini Lazarevac je 40 godina a u Beogradu 33 godine. Beogradski vodovod i kanalizacija u svom sastavu ima 22% mreže koja je starosti između 26 i 55 godina, a 400 km mreže starije je od 55 godina, rečeno je na konferenciji.

Nada Tošić, državni revizor DRI kaže da podaci revizije ukazuju na to da se u javnim vodovodima Srbije prosečno godišnje gubi više od trećine vode, a u petini javnih vodovoda gubi se preko 50% vode.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

- Rešavanje gubitaka vode kao jednog od najzanačjnih problema, može da obezbedi unapređenje sistema vodosnabdevanja u Srbiji. Zaključeno je da vodovodna preduzeća nisu u potpnosti preduzela mere za efikasno upravljenje gubicima vode, te da 10% preduzeća uopšte ne meri vodu, a oko 50% retko proverava tačnost merača protoka, tako da ne mogu da procene koliko su izgubili vode niti da utiču na njeno smanjenje. Samo 5% preduzeća je organizovalo odeljenje koje kontroliše gubitke vode - rekla je Tošić.

Subjekti revizije su bili Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo poljoprivrede, Grad Beograd, Grad Niš, Gradska opština Lazarevac, Grad Prokuplje kao i vodovodna predzeća.

Inače, poslednje zanačajnije investicije u vodovodnu infrastrukturu sprovedene su u periodu od 1950. do 1980.

Poređenja radi, gubici vode u Nemačkoj iznose 7%, Holandiji 5%, Danskoj 8%, dok su u Mađarskoj 20%, Sloveniji 27%, a u Rumuniji 38%.

Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2050. godine najmanje svaka četvrta osoba biti pogođena stalnom nestašicom vode.