Uredbe donose kratkoročna pojeftinjenja, ali bez potrošačke borbe i jasnih pravila igre trgovci, posrednici i dobavljači nastavljaju nadmudrivanje - dok građani plaćaju račun.
Uredba je pokazala da država može da utiče na cene i da tržište ne mora da reaguje kolapsom čim se uvede ograničenje marži. Cene pojedinih proizvoda su pale, trgovinski lanci nisu otišli u stečaj, ali suštinsko pitanje ostaje - da li je to trajno rešenje ili samo kratkotrajan predah za potrošače? Dok država balansira između socijalne uloge i interesa da puni budžet kroz poreze, na tržištu se paralelno vodi drugačija igra - ona u kojoj psihologija često ima veći uticaj od same ekonomije. U takvom ambijentu, dobavljači, trgovci i građani nalaze se u sistemu u kojem pravila postoje, ali se praksa često odvija po potpuno drugačijim zakonima.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica smatra da smo videli da Uredbom o trgovačkim maržama može da se uspostavi neki vid kontrole i da neke cene budu snižene, a da trgovinski lanci nisu otišli u stečaj.
- Država pokušava da reguliše nešto što treba da bude samoštelujući mehanizam. Ona tu kao regulator ima dvojaku ulogu - socijalnu da građane zaštiti od nepoštene prakse, a sa druge strane ima interes da cene budu sve više, jer ubira poreze. Zato će možda neki efekti izostati i sa novim zakonom. Na tržištu igra više psihologija, a ne ekonomija.
Dobavljači, međutim, strahuju od naplate zaostalih rabata za prethodnih nekoliko meseci.
- To je specifična situacija, posrednik je postao moćniji od dobavljača. Nije problem u proizvođačima, ni u distribuciji, već je problem što na rafovima cene diktira posrednik i to kvari priču. To jeste opteretilo njihovo poslovanje. Taj pritisak ih nije, međutim, doveo do toga da kolabiraju, već ih je samo odvojio od nekih planiranih profita - rekao je Uzelac za RTS.
Za dobavljače je važno da će biti zabranjeno uklanjanje artikala sa polica, najavili su nadležni, iako država sa svima, objašnjava urednik Kamatice, igra igru mačku i miša.
- Bilo je pregovora sa trgovačkim lancima, jer država ima interes zbog poreza. Za običnog građanina je, ipak, pitanje upravljanja ličnim finansijama ključno. Više nade ulažem u razvoj potrošačkih pokreta. Tu je Efektiva koja efikasno ukazuje na propuste, a na društvenim mrežama kruže i podaci o dobavljačima mleka i to će imati daleko više efekta na tržište od propisa.
Ekonomija će sada, navodi on, preći u psihologiju. Prodavac želi da zaradi što više, a nama nedostaje efikasniji zakonski okvir, odnosno da otvoreno pričamo o tim dobavljačima i trgovinskim lancima. Kada bismo, na primer, u medijski promet stavili imena svih onih koji su podigli marže "imenom i prezimenom" bilo bi nam svima lakše.
- Standard građana zavisi od kapaciteta zarađivanja. Jedino to je u njegovim rukama. On ne može da upravlja poskupljenjima, ako ima jednu prodavnicu u kraju, ući će u nju svako jutro, opsovati i kupiti jer nema izbora. Zakon će doći, uredba proći, marže će se menjati, a samo na zaradu možemo da utičemo - kaže Uzelac.
Prema njegovom mišljenju, teško da će država moći da kontroliše cene na tržištu i sa novim zakonima. Mi imamo sada kartelsko udruživanje, a niko to ne može da dokaže, a čak i kada se dokaže, on plaća kaznu državi, a oštećeni su opet građani. Država naplati i porez i kaznu. Ključni nedostatak je potrošačka borba, jer na ulici je kapitalizam, a zakoni su i dalje socijalistički, a mi se snebivamo da kažemo ko se ogrešio.
- Zakonski je ispravno da Delez tuži državu, ali mi kao društvo mislimo da je to neispravno. Zato je teško zakonski definisati šta je poštena praksa. Zakon o trgovini ima definisane kategorije koji, na primer, razlikuje akciju, rasprodaju, sezonsko sniženje, a onda vi treba da pozovete kol-centar da ih tužite kada to nisu ispoštovali na tržištu, a ne znate ni šta koji pojam podrazumeva - kaže urednik portala Kamatica.
Uredba je, smatra on, donela izvesna sniženja, ali nema direktan uticaj na inflaciju. Pravi efekat je da li su ljudi osetili - statistika i brojke su nešto drugo.
- Kada morate da se preračunavate u prodavnici onda je to već napeto stanje. Zakoni samo u paru sa potrošačkim pokretima, koji su prilično glasni, mogu da daju konkretne efekte. Prošle godine su veći efekat imali bojkoti i to je trgovinskim lancima donelo daleko veću štetu. od toga su se mnogo više potresli nego od seta zakona - ističe Uzelac.
Problem je, objašnjava on, što nemamo sistem, odnosno imamo pravila igre za odbojku, a igra se ragbi. Sudija sudi po pravilima igre za odbojku i ne postoji kazna za prekršaj grubosti.
- Mi i dalje ne marimo za novac, u prodavnici ne uzimamo kusur, a sa druge strane imamo nekog ko sve računa na dve decimale - zaključuje Uzelac.
PREPORUKA
Zašto stanovi u Beogradu koštaju gotovo kao u Beču? Uzelac otkriva kako da investirate sa svega 2.000 €
vest
Kako prevaranti danas varaju građane Srbije? Dušan Uzelac o novim šemama prevara sa novcem
analiza
Sve više Srba živi na kredit: Uzelac savetuje kako da ne nasednete na "priču" banaka
savet
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar