Najavljeno ograničenje trgovačkih marži ponovo je otvorilo pitanje odnosa moći između trgovinskih lanaca, proizvođača i potrošača
I dok država pokušava da regulativom obuzda rast cena i nepoštenu trgovačku praksu, deo javnosti strahuje da bi trgovci mogli da pronađu načine da izgubljenu dobit nadoknade, čak i na štetu građana.
Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac ističe u gostovanju na RTS-u da trgovci po zakonu ne mogu retroaktivno da traže isplatu rabata, ali da to ne znači da su im ruke potpuno vezane.
- Ne mogu u toj formi, ali mogu različitim posebnim potezima da anuliraju ono što nazivaju izgubljenom dobiti. Oni faktički ništa nisu izgubili, već su, zbog regulative, ostvarili drugačije profite nego pre njenog uvođenja. Ovo je još jedan pokazatelj da su trgovci, iako posrednici, najmoćnija karika u lancu, oni kontrolišu cene, proizvođače, ali i kupce - kaže Uzelac.
Pojedini trgovinski lanci najavili su da bi mogli prestati da prodaju proizvode ''neposlušnih'' proizvođača, što je otvorilo pitanje da li bi već od 1. marta police mogle ostati prazne. Uzelac, međutim, smatra da su takvi scenariji malo verovatni.
- Ne verujem da će ići toliko radikalno. To je njihov rat, a mi kao potrošači ne bi trebalo da se vezujemo za te sukobe, već da gledamo sopstveni budžet. Naš cilj treba da bude da prođemo što povoljnije, a ne da postanemo žrtve manipulacija i trikova koje trgovci često koriste - naglašava on.
Nova regulativa, uključujući Zakon o sprečavanju nepoštene trgovačke prakse, izmene Zakona o trgovini i novi Zakon o zaštiti potrošača, ima za cilj da uredi tržišne odnose. Ipak, Uzelac upozorava da je sprovođenje zakona često najveći problem.
- Država pokušava da postavi pravila, ali ih je veoma teško primeniti u praksi. Nova vremena zahtevaju drugačiji pristup. Najveće oružje koje potrošači imaju jeste potrošački bunt. Bojkot koji smo već videli, organizovan bez sistemske podrške, poslao je snažniju poruku trgovinskim lancima nego bilo koji zakon - ocenjuje on.
Na pitanje da li će trgovci i nakon donošenja zakona moći da pronađu načine da ga zaobiđu, Uzelac odgovara da takvih mehanizama ima mnogo.
- Postoji bezbroj načina, od premeštanja ingerencija na inostrana tržišta, do sklapanja ugovora sa stranim firmama, čime lokalni zakoni gube snagu. Suština problema je u kapitalističkoj privredi u kojoj je jedini cilj profit, dok su potrošači često pasivni. Imamo i medijsku autocenzuru, neadekvatne zakone, agresivnu prodaju i trku za profitom - navodi on.
Dodatni problem, prema njegovim rečima, jeste i sukob interesa države, koja kroz više cene ubira veće poreze, dok kazne za prekršaje završavaju u budžetu, bez stvarne nadoknade građanima.
Ukidanje mogućnosti kolektivnih tužbi dodatno je oslabilo poziciju potrošača. Govoreći o konkurenciji na tržištu, Uzelac smatra da ona već postoji, ali da je potrebno javno i precizno ukazivati na one koji krše pravila.
Kao jednu od novina, ističe uvođenje, takozvanih, ''uzbunjivača'', koji bi mogli da prijavljuju nepravilnosti i za to budu nagrađeni, čime bi se stvorio dodatni pritisak na trgovce.
- Rešenje je u dugoročnoj saradnji i promeni potrošačkih navika. Kada potrošači pokažu da imaju moć da ''otkažu'' one koji posluju nepošteno, tek tada će tržište početi da funkcioniše fer - zaključuje Uzelac.
Ostavi komentar