Produžena Uredba o ograničenju cena goriva izaziva debate, jer država štiti potrošače dok distributeri upozoravaju na nejasna pravila i gubitke
Uredba o ograničenju visine cena naftnih derivata, koja je pre nekoliko dana ponovo produžena na šest meseci, i dalje izaziva podeljena mišljenja. Dok država ovu meru pravda zaštitom potrošača i stabilnošću tržišta, distributeri i vlasnici privatnih benzinskih pumpi upozoravaju na nejasna pravila, smanjenu predvidivost poslovanja i dugoročne negativne efekte. Ceh, na kraju, uglavnom plaćaju vozači koji na pumpama sipaju jedno od najskupljih goriva u regionu.
Kada je pomenuta uredba stupila na snagu 12. februara 2022. godine, kao razlozi za njeno donošenje navedeni su "sprečavanje daljeg nekontrolisanog rasta cena pojedinih naftnih derivata, očuvanje životnog standarda stanovništva i sprečavanje većih poremećaja na tržištu u Republici Srbiji". Pitanje je, međutim, koliko je imala efekta i stvarno zaštitila krajnjeg potrošača..
Nebojša Atanacković, jedan od vlasnika AD Nafta, kaže da ograničavanje cena goriva samo po sebi nije sporno, jer je reč o praksi koja postoji u gotovo svim zemljama regiona.
Kako objašnjava, prvobitno je regulacija bila u vezi sa osnovnim izvornim derivatima, sa jasno definisanim maksimalnim cenama. Međutim, vremenom je došlo do neujednačene primene, posebno kada je reč o dizelu, kod kojeg je ostavljen veći prostor za formiranje cena.
- Ministarstvo trgovine uvelo je ograničenje maksimalnih marži uz obrazloženje da je cilj zaštita potrošača i sprečavanje prekomernog rasta cena. U početku je maksimalna cena benzina i dizela bila definisana prema jasno određenoj formuli. Danas imamo obrazloženje da se cena formira kao prosečna veleprodajna cena uvećana za 20 dinara, što nije dovoljno jasno i ne odgovara ranije postavljenim kriterijumima - ističe Atanacković.
On podseća da je ranije postojao precizan odnos između veleprodajne i maloprodajne cene, što je omogućavalo stabilnije i predvidivije poslovanje. Kao moguće rešenje vidi produženje važeće regulacije još na ograničen period, na primer dva meseca, nakon čega bi trebalo omogućiti slobodno formiranje cena, posebno imajući u vidu promene u vlasničkoj strukturi NIS-a.
U uslovima slobodnog tržišta, dodaje, pojedini distributeri mogli bi da budu konkurentniji i ponude niže cene goriva. Atanacković ocenjuje da je sadašnji način utvrđivanja cena nejasan i nedovoljno transparentan.
- Iako slične mere postoje i u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj, u tim zemljama su poreska opterećenja znatno niža, a moguće je prodavati gorivo ispod maksimalne cene, dok su veleprodajne cene, posebno za male privatne pumpe, minimalno ograničene. U slučaju potpunog slobodnog formiranja cena, maloprodajne cene goriva u Srbiji bile bi značajno niže nego danas - zaključuje Atanacković za Kamaticu.
Srđan Knežević, vlasnik Knez petrola kaže za Kamaticu da od korone nema slobodnog formiranja cena, a da li će se i kada zaustaviti, teško je reći, ali su zato skočili dodatni troškovi, porasle plate, veći su troškovi održavanja benzinskih pumpi...
- Naša bruto marža je 16 do 17 dinara i od toga se, zatim, odbijaju porezi, zakupi, izlasci na put, plate, baždarenje aparata... To je dosta niska marža koju primenjujemo gotovo pet godina i ne polažem nadu da će ikada više ovde važiti slobodno formiranje cena. Za sada funkcionišemo, navikli smo, ali dosta teško - kaže naš sagovornik.
On dalje navodi da je gubitak koji su imali u periodu otkad je uredba na snazi pet do sedam dinara po litru, a koliki je to minus govori podatak da godišnje prodaju po 500 miliona litara goriva.
Da li bi skočila cena goriva kada bi se ukinula uredba?
- Na cenu koju vozači plaćaju na pumpama utiče veliki broj faktora. Samo na akcize i PDV po litru dizela danas ide oko 110 dinara, a on košta 193. Kod benzina je namet koji ide državi oko 95 dinara na važeću cenu na pumpama od 176 za litar. Našu maržu, u stvari, uzela je država - tvrdi Knežević.
Vlasnik Knez petrola navodi da kada bi se ukinula Uredba o slobodnom formiranju cena naftnih derivata građani ne bi odmah osetili po svom novčaniku:
- Ukoliko se ne smanje ogromni državni nameti, cene naftnih derivata bi se vremenom podizale, ne odjednom. Ovakav sistem oghraničavanja cena postoji i u okruženju, ali vozači tamo, ipak, plaćaju jeftinije gorivo. Primera radi, na našoj pumpi u Bosni gorivo je jeftinije za 40 dinara nego u Srbiji.
PREPORUKA
Koji benzin je najbolje da točite? Majstor savetuje idealno rešenje
vest
Ovo gorivo više neće smeti da se prodaje u Evropi
vest
Zašto je NIS-ovo gorivo skuplje od uvoznog? Vlasnici pumpi otkrivaju razloge
analiza
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar