Broj zaposlenih u ekološkoj industriji Evropske unije beleži snažan i kontinuiran rast, sa 3,6 miliona zaposlenih (izraženo u ekvivalentu punog radnog vremena) u 2014. godini na čak 5,8 miliona u 2023.
To predstavlja povećanje od 2,2 miliona radnih mesta, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 5,5 odsto. Samo u odnosu na 2022. godinu, zaposlenost u ovom sektoru porasla je za dodatnih 4,2 odsto, sa 5,6 na 5,8 miliona radnika, što potvrđuje trend ubrzanog razvoja zelene ekonomije širom EU.
Ekološka ekonomija obuhvata širok spektar aktivnosti, od zaštite životne sredine, poput upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda, do upravljanja resursima, uključujući unapređenje energetske efikasnosti u građevinarstvu, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i održivo gazdovanje šumama.
Podaci koje je objavio Eurostat pokazuju da ovaj sektor ne raste samo po broju zaposlenih, već i po ukupnoj ekonomskoj snazi. Tokom 2023. godine, ekološka ekonomija EU ostvarila je proizvodnju u vrednosti od 1,33 milijarde evra, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Dugoročan trend rasta još je izraženiji - od 2014. godine vrednost proizvodnje u ovom sektoru gotovo je udvostručena, sa 0,68 na 1,33 milijarde evra, uz prosečan godišnji rast od 7,9 odsto.
PREPORUKA
Da li se isplati ugradnja solarnih panela u Srbiji?
vodic
Koliko solarni paneli mogu da umanje račun za struju?
vodic
Koji je najjeftiniji način dobijanja struje?
analiza
U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija je još uvek u ranoj fazi razvoja ekološke ekonomije. Broj zaposlenih u zelenim sektorima u Srbiji znatno je manji, a investicije u obnovljive izvore energije i održivo upravljanje resursima sporije rastu zbog ograničenih finansijskih i institucionalnih kapaciteta. Ipak, postepeno povećanje projekata u oblasti solarne i vetroenergije, upravljanja otpadom i energetske efikasnosti pokazuje da i naša zemlja sledi trend zelene tranzicije, iako je rast zaposlenosti i proizvodnje u ovom sektoru i dalje znatno sporiji nego u EU.
Ovi podaci dodatno potvrđuju da zelena tranzicija ne predstavlja samo ekološki imperativ, već i sve značajniji generator ekonomskog razvoja i novih radnih mesta u Evropskoj uniji, dok Srbija još ima prostor za ubrzanje i jačanje zelenih sektora kako bi uhvatila korak sa EU standardima.
Ostavi komentar