Zanimljivo istraživanje iz komšiluka dalo odgovor na pitanje kako se najčešće krade

Istraživanje “Kako krademo” pokazuje da je tipični hrvatski prevarant muškarac od oko 50 godina starosti, koji u većini slučajeva ima i saučesnike

Pomenuto istraživanje sprovelo je Udruženje ovlašćenih istražitelja prevara Hrvatska, lokalni ogranak ACFE (Association of Certified Fraud Examines). U njemu je učestvovalo više od 3.500 ispitanika a obrađena su 124 slučaja prevara u 16 različitih sektora privrede u protekle dve godine. Njihova ukupna šteta je veća od 165 miliona kuna, što je skoro 22 miliona evra.

Prosečni gubitak po oštećenoj organizaciji iznosi oko 750.000 kuna, odnosno 99.500 evra, a prevara obično traje osam meseci pre nego što bude otkrivena. Najčešći oblik prevara je protivapravno prisvajanje imovine (u 52 odsto slučajeva), potom mito i korupcija (31 odsto), dok je treći i brzorastući oblik pevare sajber kriminal (22 odsto), gde je dominantan fišing.

Najzastupljenija vrsta prevara (protivapravno prisvajanje imovine) odnosi se u velikoj meri na prisvajanje novčanih sredstava. U najvećem broju slučajeva u pitanju je neovlašćeno korišćenje kreditne kartice organizacije ili potraživanje za fiktivne osobe ili neopravdano uvećane troškove.

Sledi je korupcija, gde je najučestalije davanje ili primanje mita u obliku novca ili poklona. Drugi, čest oblik korupcije koji se pojavio u 62 odsto prijavljenih slučajeva je preusmeravanje poslovne prilike prema drugim organizacijama u kojima je počinitelj imao sakriveni ekonomski udeo ili indirektno preko povezanih osoba.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Profil prevaranta i žrtve

Tipični hrvatski prevarant je muškarac starosti oko 50 godina. On obično ima dugačak dug staž u organizaciji koja je žrtva prevare. U više od dve trećine slučajeva ima i saučesnike.

Što se tiče meta prevaranata, to su obično privatne kompanije (74 odsto). Preostalo su državne/javne/lokalne institucije ili trgovačka društva, pri čemu 10 odsto prevaranata targetira državnu upravu i vladu, dok se preostalih 16 odsto okreće ka trgovačkim društvima ili institucijama primarno u državnom vlasništvu.